Slađana Pantelić, Užičanka koja trenutno živi u Novom Sadu, bavi se umetničkom fotografijom. Imala je uspešnu izložbu u užičkom Gradskom kulturnom centru. Volim njene fotografije, podsećaju me na užičke nekadašnje posebne fotografe, čije su fotografije “govorile više od hiljadu reči”. Slađinoj fotografiji vojvođanskog pastira “Gde mi je stado?” u ovoj užičanstvenoj pričici dodao sam fotografiju užičke fotografske legende Ilije Lazića “Stado”, koju je snimio na “mirisnom Zlatiboru” pedesetih godina 20. veka. Tako je Slađin pastir dobio stado makar u ovoj slikovitoj priči. Možda na mirisnoj planini, turističkom raju i za njega ima stvarno stado?
Na Zlatiboru stočarstvo je ponovo u ekspanziji, čobani napasaju stada ovaca, bikova, volova uz pomoć “električnih čobanica”. Sa magistrale se mogu videti stada na nekadašnjim pustim livadama. Nisu to oni nekadašnji suvati, o kojima se nekada toliko govorilo, preplavljeni stokom koja je preko Soluna prodavana i van Evrope. Duže vreme zlatiborske livade su bile opustele, trava polegla.
Raduje novi početak zlatiborskog stočarstva, zlatiborske livade su zaista prelepe i idilične kad ih krase brojna stada. Pod zlatiborkim spomenikom u Tić polju i mesta gde se održavaju koncerti trubača, popularnih pevača, rok grupa, publiku zamene stada koja mirno pasu. Sve je više onih koji zakupljuju zlatiborske livade sa posebnom mirisnim biljkama i napasaju stada. I sve se uklapa u tu posebnu zlatiborsku idilu. I ono moderno urbano i staro ruralno, koje ogroman broj turista fotografiše i nosi taj poseban Zlatibor u svet.
