Miloš Marković je proglašen na osnovu sećanja za osnivača sporskog društva “Sloboda” 1925. godine. Ustvari, on je bio osnivač sporskog društva “Radnički”, marta 1920. godine. Nije tačno ni da je to bilo u kafani Neđa Milinkovića, u kući trgovca Simovića, jer je ta kuća izgrađena 1929. godine U kafani koju je držao Milinković u prizemnoj staroj kući 1925, kod Kasapčića mosta, pre nego je trgovac izgradio kuću, je samo promenjeno ime društva u Radničko sporsko društvo “Sloboda”.
Sad, pošto smo otkrili te greščice, da vam ispričam priču o Milošu revolucionaru. Rodio se 26. decembra 1901. godine u Užicu. Milošev otac Spasoje Marković, opančar, bio je član Socijaldemokratske partije Srbije od 1905. i komunistički odbornik 1920. godine u užičkoj komunističkoj Opštini, kojom je rukovodio Petar Ćelović. Sin Miloš će završiti dva razreda gimnazije uoči Prvog svetskog rata, a pred kraj rata 1918. pridružio se gerilcima koji su progonili austriske trupe u odstupanju.
Godine 1920. tokom marta, Miloš je predložio da se osnuje radnički fudbalski klub na sastanku sidikalno organizovanih radnika, tj nezavisnih sindikata, kako bi mogao uspešnije politički da radi sa masama. On je kraće vreme igrao fudbal u “Radničkom” i prvog septembra 1920. otišao u Niš, gde se zaposlio u niškoj Ložionici i usavršio bravarski zanat. Sa 19 godina je postao član KPJ i tu u Nišu postao sekretar. Bio je član Sekretarijata nezavisne radničke partije Jugoslavije u Nišu 1923, a sledeće godine Oblasnog partijskog rukovostva u Nišu 1923. godine.
Vratio se u Užice i nekoliko meseci radio u Ložionici. Osnovao je sindikalnu i ilegalnu organizaciju KPJ, obnovio je Radničko kulturno-umetničko društvo “Abrašević”. Kasnije je osnovao i fudbalski klub “Proleter” u Nišu. Sprovodeći reorganizaciju u Partiji, Politbiro CK KPJ postavio ga je 1927. za sekretara Okružnog komiteta partije za Beograd i sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Imenovan je 1928. Za člana novog Biroa CK, koji je trebao da preuzme Partiju u slučaju hapšenja tadašnjih članova Politbiroa. Pohađao je 1929. Međunarodnu lenjinsku školu u Moskvi pod pseudonimom Ivan Ivanović Užov. Potom je u leto 1931. bio u CK KPJ u Beču član privremenog rukovodstva CK KPJ. Rukovodio je i redakcijom partijskog organa “Proleter” od 1932, a 1933. određen je za predstavnika CK KPJ u Kominterni u Moskvi.
Posle samo mesec dana, umro je od tuberkuloze u 32. godini života. Njegova bista je posle rata postavljena u parčiću pored Doma železničara i nekadašnje Ložionice u Begluku.
