Znameniti Užičanin i njegova i danas posebna kuća

239

Ko je bio taj znameniti Užičanin Miloš Trifunović, čija je kuća kako vreme prolazi sve znamenitija?

Rođen je u Užicu 1871, preminuo u Beogradu 1957. godine. Godine 1894. završio je u Beogradu Filozofski fakultet i bio suplent u Užičkoj gimnaziji, a zatim i profesor. Za narodnog poslanika u Užičkom srezu izabran je po prvi put 1902. Od tada je biran za poslanika Skupštine Srbije i Jugoslavije do 1938. Nekoliko puta je bio sekretar Narodne skupštine i ministar prosvete u više mandata. Za vreme Prvog svetskog rata i kasnije bio je ministar građevine. Kao ministar prosvete je mnogo toga je učinio za Srbiju otvaranjem mnogih škola, najpre osnovnih.

Miloš Trifunović
Miloš Trifunović

Politički je pripadao Radikalnoj stranci i bio izvesno vreme njen prvi potpredsednik, tridesetih godina je vodio stranku umesto Stanojevića. Bio je veoma cenjen u različitim novinama za koje je pisao… Odbio je ponudu kralja Aleksandra 1929. da sastavi Vladu. Kao ministar u penziji prihvatio je funkciju predsednika Mesnog odbora Jugoslovenske radikalne stranke u Užicu 1935. godine. Dušan Simović mu je ponudio resor prosvete u vladi 1941. Za vreme drugog svetskog rata bio je u izbeglištvu i bio neko vreme predsednik izbegličke Vlade tokom 1944, koja je bila naklonjena NOP-u. Zato je posle rata izveden pred sud i osuđen na 8 godina robije, a posle dve godine je oslobođen zbog svojih zasluga za Srbiju. Jedan je od osnivača u Beogradu Udruženja Užičana 1923.godine, koje je materijalno pomagao.

Na drugoj fotografiji je kuća Miloša Trifunovića danas, nalazi se uz Vergovića kuće na uglu prema Sabornoj Crkvi. Sagrađena je 1912.god. Znamenita kuća koja se danas nalazi na užičkom Svetosavskom trgu. Fale podatci o projektantu ove kuće, ali sumnja pada na važnog arhitektu Branka Tanazevića (Čakovo u Banatu 1876 – Beograd 1945). To je jedan od najpoznatijih srpskih arhitekata secesije i srpsko-vizantijskog, nacionalnog stila. Završio je dva fakulteta, Tehnički u Beogradu i arhitekturu u Minhenu. Inspiraciju je crpeo iz narodnog neimarstva, uzor mu je bila moravska kuća sa lucima, umetnički vez i savremeno ćilimarstvo u Srbiji. Gledajući njegovo prvo delo u Kosovskoj 47 u Beogradu zgradu Telefonske centrale, sve račeno može se primetiti. Uspešno je pomirena tradicija i moderno, tu je i rebrasta secesiska kupola, raznovrsni neomoravski otvori, fasada je živopisna slična motivima tadašnjeg srpskog ćilimarstva… Njegov rad je i Ministarstvo prosvete, kasnije Dom Vukove zadužbine. To je neosrednjovekovna polihromija sa naglašenim ćilim fasadama, gde se sa reljefom sv. Đorđa u zabatu kompozicije s koloritom srpske trobojke jasno prepoznaje ideologija nacionalnog stila.

Od kuda veza Tanazevića sa Užicem? Njegov otac lekar je službovao u Užicu, tako da su neke privatne veze, naročito sa jednim ministrom, moguće… Sem toga, kuća je projektovana u vreme najveće aktivnosti Branka Tanazevića. Prema istoričaru umetnosti Dejanu Radovanoviću, najveći dokaz da je užička kuća Trifunovića Tanazevićeva specijalnost motiv “lepenke”. Upotreba tog motiva na fasadi privatne kuće je siguran dokaz za indetifikaciju ovoga arhitekte.

Užičanka, istoričarka umetnosti dr. Gordana Lazić, piše o Trifunovića kući:

Trifunovića kuća danas
Trifunovića kuća danas

“Kuća je zidana u visokom parteru, sa istaknutim srednjim rizalitom, nad kojim je postavljena atika. Ispod krovnog venca nalaze se maskeroni ženskih glava, čija duga lelujava kosa kao slap pada niz zidno platno, odvajajući prozore jedan od drugog. I floralna ornamentika široke trake koja se, umesto kordonskog venca, pruža duž čitave fasade prema ulici, još jedan momenat koji kuću Trifunovića svrstava u arhitektonski stil secesije. Ipak, dekorativni motiv triglifa, ispod krovnog venca, poreklom sa antičkih hramova, a obavezan detalj u akademskoj arhitekturi, govori nam da veza između akademizma i secesije u srpskoj arhitekturi nisu tako radikalno prekinute kao u drugim evropskim zemljama.”

Trifunovića kuća danas. Neobično užičko zdanje na Trgu Svetoga Save. S jedne strane stroga secesija fasade sa maskeronima ženskih glava, jedinstven primer u Užicu, a sa druge prvi užički veseo mural “Riba koja je progutala svet”, nekadašnjih najmlađih akademskih slikara, koga je naružio postavljen koš i tri novootvorena prozora na ovoj značajnoj užičkoj kući. U svakom slučaju, pitanje je da li je i tom muralu tu bilo mesto. Ili tom nazor uglavljenom košu u blizini Crkve, Muzičke škole, Gimnazije, mestu centra pismenosti, nauke, kulture, duhovnosti i nekadašnjeg gospodskog Užica koga više nema.