Ужице представља необичну комбинацију старе балканске архитектуре, које је сваким даном све мање, и монструозних соц-реалистичких здања из доба комунизма, чији су реликти и дан данас присутни у виду понеког натписа. Ту је и огромна споменица на згради на ужичком тргу, о којој мало данашњих Ужичана нешто зна. Сматрају је реликтом некадашње комунистичке прошлости. У „Закону о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије“, од 9. јуна 1945. године, Партизанска споменица 1941. је стављена на последње, 18 место одликовања, а каснијим законима о одликовањима ФНРЈ и СФРЈ више се није третирала као одликовање. После распада СФРЈ, носиоци Партизанске споменице су користе стечене повластице и у новонасталим државама. Ипак, реткост је да један град добио тако заслужје.
То је велики мозаик „Партизанска споменица 1941.“, који је 1961. године, поводом двадесетогодишњице устанка, израдио сликар Маринко Бензон. Споменица је додељена Ужицу због великих жртава 1941, током “Ужичке републике”, првенствено у експлозији у трезорима и битке на Кадињачи. Када је Ужице добило споменицу током прославе и отварања Трга партизана 1961, мозаик још није био готов, па је спуштено платно са сликаном споменицом. После пар месеци је урађен и мозаик.
Данас је Бензон заборављен. Више га памте по првој Бондовој девојци, Нађи Подерегин. Нађа је тада била “смртно” заљубљена у сликара Маринка Бензона, али он, упркос њеног, што би у позоришту рекли, “екстеријера”, нимало није био заљубљен у њу. Бензон је много касније живео заједно са безброј мачака. Буквално мачака, четвороножних мачака. Веома је волео те животиње. Ипак, са Нађом је био у краткој вези и важио је за њеног првог момка. Она се јадала због Бензона. Тада је многима било довољно да их виде са тако згодном цуром, и наравно, нико није знао да ће постати и “Бондова девојка”. Разочарана у своју прву љубав, она је ускоро отишла из земље.
Нађа Регин, која је својевремено глумила девојку легендарног тајног агента, има 87 година и живи у Енглеској. Рођена је 2. децембра 1931. у Нишу, као Надежда Подерегин, а 1963. и 1964. године је достигла врх глумачке сцене тадашње Југославије, али то је некако до ових дана остало у сенци. Данас је бака, живи у Лондону и пише мемоаре. За Шона Конерија, с којим је глумила у два филма, “Из Русије с љубављу” и “Голдфингер”, каже да је он прави професионалац, који је са стрпљењем увек желео да помогне колегама.
