O vlasniku prve užičke mondenske plaže

39

Dragutin Dragi Aranđelović je bio jedan od posebnih Užičana zaslužnih za razvoj varoši. Rođen je u porodici Đura i Poleksije Lene Konjović 1899. godine. Deset godina kasnije Lena se udala za Velimira Ranđelovića užičkog berberina. Njegov odnos perma Leninom sinu Dragom je bio više nego očinski, Dragi će posle Prvog svetskog rata zvanično odreći prezimena Konjović i prihvatiti prezime svoga dobrog očuha Aranđelović.

. Porodica Aranđelović : Srbo, Filka,Olivera, Dragi i Radmila . Iznad stoji Filkin brat
Porodica Aranđelović : Srbo, Filka,Olivera, Dragi i Radmila . Iznad stoji Filkin brat

Dragi Aranđelović je zavržio u Beogradu Trgovačku Akademiju, ubrzo se oženio Filomonom Filkom i sa mladom se vratio Užice. Dragi i Filka obadvoje preduzimljivi otvorili su u Užicu bioskop Luksor koji je počeo da radi 1928. Godine. Do početka prikazivanja zvučnih filmova prikazivali su neme filmove. Po sećanju Užičana najčešće onih u kojima je igrao Čarli Čaplin ili Baster Kiton. Ovaj užički bioskop je bio smešten na spratu zgrade tada u vlasništvu zgrade Srećka Todorovića. Kasnije posle Drugog svetskog rata u toj Saali je radilo Narodno pozorište a kasnije je ta sala adptirana u stanove za glumce. Užičanima ta zgrada koja još postoji je šire poznata po prodavnici boja i lakova „Kadinjača“ koja je u prizemlju radila decenijama.

Plaža „Jadran“
Plaža „Jadran“

Dragi je osmislio i izgradio plažu „Jadran“ i bio njen vlasnik neko vreme. Ime Jadran joj je dao da naglasi da je to užičko more. Ova plaža na Đetinji je bila, ispod grada blizu železničkog betonskog mosta srušenog 1944. Godine. Plaža je otvorena 1926. Godine. Imala je drvene kabine, određen prostor za sunčanje, Trabulinu… Plaža je i higijenski bila dobro održavana, pa su Užičani rado provodili tu vreme. Predveće bi je „zauzeli“ brojni pecaroši u nameri da tada u Đetinji prebogatom ribom upecaju večeru.

Plaža „Jadran“
Plaža „Jadran“

Ovu užičku plažu j oisao i užiički pisac Lal Milosavljvić: „Plaža ’Jadran’ je bila divno uređena, lepa kao objekat uz reku. Pred ulazom na plažu žuborila je česma hladne izvorske vode. Tu skladnu građevinu uređenih kabina, platoa za sunčanje i sedenje u hladu raznobojnih suncobrana uz napitke, vodio je svima znani Kale Ugostitelj. (…) „Radi takve lepote bilo dovoljno živeti jedan ljudski vek“. „Kao na kakvoj pisti, užičke lepotice u kretnji, ili lepoj pozi, blistale su na suncu. Njihova bronzana nagota pre su vajana lepota rukom i dletom velikog Fidije, nego li Erosov prizor.“

Od Dragog je plažu „Jadran“ otkupio Milenko Kovačević Tkač, inače poslednji užički tkač. Bio je i neko vreme predsednik užičke Opštine. Milenko je 1940. Godine ovu prvu užičku modensku plažu prodao Zdravku Kaćanskom, a ovaj 1941. Užičkoj opštini.

Dragi Arandelović je bio zatupnik Filipsa za prodaju radio aparata i jedan od osnivača Radio kluba u Užicu. Uživao je veliki ugled u gradu. Učestvovao u mnogim humanitarnim aktivnostima, pomagao novčanim prilozima siromašne, i dobre učenike Gimnazije i Učiteljske škole. Bio je član uprave Sokolskog društva i Sokolske župe od 1932. do 1941. godine. Isticao se aktivnošću u Kolu jahača „Knez Mihailo“ posebno oko velikih jesenjih konjičkih trka i izložbe konja u Krčagovu i na Vašerištu pored Đetinje.

Dragi Aranđelović u uniformi Jugoslovenske vojske
Dragi Aranđelović u uniformi Jugoslovenske vojske

Za vreme kratkotrajnog Aprilskog rata 1941. godine kao rezerni oficir Jugoslovenske vojske bio je zarobljen i deportovan u logor Osnabrik, gde je i umro 15. Decembra 1943. godine. Imao je kćeri Oliveru i Radmilu i sina Srba poznatog užičkog jedriličara, koji je bio uspešan bubnjar i vozač motora.