Ispod starog hotela “Zlatibor” počela je izgradnja Ekspres restorana. Planirano je da kada se sagradi objekat promeni ime “Sloge” u “Zlatibor“ (to se nije dogodilo). Završavano je renoviranje jedne od najboljih užičkih kafana “Šumadije” ili popularno “Truman” i “Proleća” u Krčagovu, koje je dobilo još jedan salon, terasa je dobila berbernicu, proširen je i kapacitet kuhinje.
U restoranu „Zlatiborska noć“ na Beloj zemlji je uvedeno parno grejanje, a na platou ispred “Jugopetrol” je podizao benzinsku stanicu. Prostor restorana hotela “Palisad” na Zlatiboru je postao mali pa je odlučeno da se iznad terase proširi plava sala. Odustalo se od izgradnje restorana sa bioskopom umesto njega rešeno je da se proširi hotel, na parking prostoru da se izgradi letnji bife sa velikom pokrivenom terasom. Proširivan je i restoran na Palisadu koji je dobio 30 ležaja.
Ugostitljsko „Sloga„ je rešilo da posle Gradske i za “Proleće” nabavi video džuboks na kome su se mogli gledati pesme sa filmske trake (danas kažmo spotovi). Bife “Carina” je dobilo običan džuboks. Otvoren je i podrum pića u kojem je moglo da se kupi najeftinije u gradu. A u “Gradskoj kavani” počeli su i sa proizvodnjom “pon čipsa”, prženog krompira, tanko sečenog i slanog koje su pakovali u kesice i isporučivali drugim objektima.
Završen je i S soliter koji je uskoro trebao da primi prve stanare. “Bioktoš“ je nabavio specijalno vozilo za skupljanje i prevoz smeća. Tako su ostvarili odluku o mehanizovanju ove vrste posla. Ali, Užičani nisu bili spremni za tu novinu. Nije bilo kanti za smeće, još su smeće stavljali u šerpe, lonce, burad, tako da žuto obojeno vozilo sa crvenim štraftama tu nije molo ništa u većini delova grada moralo je da ide stari izlupani Fap…
Iako je bila završena zgrada Doma zdravlja i pošte prostor između njih više Društvenog doma bio je zapušten i pun korova, čak su ga napustile i užičke rabadžije koji su tu ostavljali zaprege i otićli malo dalje prema Kosovskoj ulici sklanjajući se od korova koji je čak i volovima smetao.
13 oktobra u novom pozorištu, na Trgu je po prvi put izvedena opera. Gostovala novosadska opera koja je izvela Verdijev “Trubadur”. Ušestvovalo je čak 170 umetnika – hor, balet, orkestar, dirigent je bio Marjan Fajdiga a reditelj Jovan Putnik. Užičanima nije bilo do opere jer je trećina sedišta ostala prazna… Organizatori su rekli da to nije stvar tradicije već loše reklame.
Užiščki ribolovci su na Kokinom brodu organizovali takmičenje u sporskom ribolovu, takmičenje je proteklo u užičkom erskom duhu uz šalu i dobro raspolođenje kome je doprinosio sajdžija Janko Končar. Za prelazni pehar borilo se 100 ribolovaca. Pobedio je Milan Zorić. Ribolovci su svu ribu koju su ulovili odneli u restoran Doma armije gde su uz prijatnu muziku Miloša Broćića, tombolu i igranku nastavili uz šegu, do jutarnjih sati.
Ovoga meseca u užičkim bioskopima su igrali filmovi: “1000 dolara na suncu”, “Operacija strela”, “Sedmi pečat”, “Džungla lepotica”, “Marš na Drinu”, “Zaverenik”, “Matija”, “No”.
Dogodila se dugo očekivana pobeda “Sloboda” je pobedila “Budućnost” sa 2:0. Ovu pobedu na radost navijača obezbedili su Đokovi} i Antić. Ali je “Sloboda” Izgubila od “Crvenke” sa 2:1. U upravi su bile trzavice, u kasi dugovi, a na terenu porazi. Sastanci uprave su odlagani 3 puta zbog nedostatka kvoruma. Predsednik Spasić je podneo ostavku, iako predhodno nisu sagledani uzroci takve situacije, niti je on niti drugi članovi uprave položili račune o svom radu. Omiljeni užički klub je propadao zbog političara koji su iz sasvim trećih razloga sedeli u upravi, ne zbog fudbalske igre.
Momir Stefanović u selu Zagulinama na Tari, je ubio u svom šljivaku medveda iz lovačke puške sa šest metaka punjenih sa sačmom… Medved je bio težak 280 kilograma i već je bio uništio pola roda u šljivaku nego ga je Momir ubio. Pošto šumsko gazdinsto nije bilo više u obavezi da isplaćuje štetu ovaj medo nije bio više zaštićen “kao medved na Tari”.
