Opštinski Veliki park – obnova (drugi deo)

697

“Kafana u Velikom parku bila je ukras onako lepom parkovnom prostoru. Na ovom prostoru, gde Đetinja, kada se probije kroz tesnac ispod Starog grada, probije se još jednom ovde kroz tesnac, koji su Užičani zvali “Grot”, bila je ova kafana, koja i danas kod mnogih budi nostalgiju. Imala je dve terase, a onde gde su postavljeni kafanski stolovi, bila je pokrivena. Ispred česme takođe je bilo nekoliko stolova. Na tom mestu na Đetinji postavljena je brana za hidrocentralu. U zagrađenoj vodi moglo je da se vozi u čamcu, koji je iznajmljivan na sat.” Jovo Rosić

Centralna staza Velikog parka
Centralna staza Velikog parka

Kada se prođe kapija u Velikom parku, ulazilo se u oazu zelenila i tišine, mesto idealno za odmor i šetnju. Postojao je i drugi put, samo je trebalo da se pređe pešački most, koji je postojao blizu kapije velikog parka i već bi bili kod ulaza u Veliki park

Ovo mesto, pre nego ga je Rista Tešić napravio, bilo je đubrište, gde su se još od vremna Turaka bacale uginule životinje, stočno groblje koje je bilo opasno, jer su koze otiskivale stene koje su letele preko gole površine prema Đetinji i tu je retko ko zalazio.

Od nastanka ove užičke oaze mira i tišine, od ranoga proleća, pa sve do kraja leta, od zore do sumraka, njene staze su pune parova, đaka koji su tu dolazili na časove u prirodi. Mnogi su u ovoj prelepoj oazi doživeli prve ljubavi, takođe mnogi pripremili maturske ispite i zauvek odneli sećanja na ovo divno mesto, koje je bilo tako blizu grada, a tako daleko od gradske vreve i problema.

Staze po Zabučju sa ponekim hladnjakom
Staze po Zabučju sa ponekim hladnjakom

Posle Riste Tešića uređene su i staze koje su vodile gore – dole u “cik – cak”, prema Đavoljoj steni i dalje na Veliko Zabučje. Od izvorišta do kapije, tu gde se danas nalazi rampa, koja zabranjuje ulazak u sporski centar, postojao je jaz za ukrasni ribnjak, koji se ulivao kod vodenice, koja je bila na Đetinji, odmah kod kapije. Ribnjak je bio tu gde je godinama posle Drugog sv. rata bila bista piscu Milutinu Uskokoviću. Taj ribnjak, koji je podigao Rista Tešić, bio je od kapije parka kod raskršća staza, bliže stazi sa leve strane od glavne staze koja je vodila na Zabučje. Desna staza od centralne je vodila pored reke do brane u Grotu. To je sve postojalo do dolaska na vlast predsednika opštine Diše Vučićevića, koji je, uređujući Veliki park te 1939/40. godine, dao nalog da se sruši vodenica, koja je u to vreme pripadala opštini.

Mališina elektro centrala u Grotu
Mališina elektro centrala u Grotu

Nizvodno je tu tada bila brana sa ustavama i hidrocentrala Mališe Atnaskovića, odakle je vođena struja za mlin na Rakijskom pijacu. Na jezercetu koje je stvarala brana i dalje su postojali čamci. Gore kod Ružića istočnika bila je “restoracija”, koju je užička opština davala pod zakup, što svedoči oglas koji je objavljen u lokalnim novinama “Užički glas” br. 13, od 28. aprila 1935. godine:

Kafana, jezerce, brana za hidrocentralu
Kafana, jezerce, brana za hidrocentralu

“U Velikom parku kod česme, pored hladne vode i svežeg vazduha, gde ćete se veoma prijatno osećati, dobićete uvek: odlično piće svih vrsta, kao i mezetluke i taze ribu iz ribnjaka, odlične ćevapčiče i ražnjiće itd. Terasa je pokrivena i obezbeđena od nevremena. Čamci novi i veoma udobni za prijatnu vožnju na vodi. Za posetu moli Miloš Ljubojević, zakupac.”

Posle tišlera Miloša Ljubojevića, pred sam rat, kafanu su držali braća Ćitić. Kafana je radila od prvomajskog uranka, pa sve do početka jesenjih hladnih dana. Za vreme najtoplijih letnjih dana Užičani su tu mogli naći dovoljno svežine, sedeći i gledajući poznate užičke dečake sa Dovarja, možda i danas u pričama Užičana, iz starih porodica, najpoznatije “Dovarjaše” pre, a i posle Drugog svetskog rata: Kreju, Racka, Pipa, Loknera, Vitiće, Šona, braću Ćetenoviće, Mukija i Taća, kako se tamiče u skakanju, plivaju, igraju “jure”…

"Restoracija" parka i centralna staza, koja je vodila u nju i tu se završavala kod istočnika
“Restoracija” parka i centralna staza, koja je vodila u nju i tu se završavala kod istočnika

Kafana u Velikom parku je bila pravi ukras, tu gde se Đetinja probijala kroz tesnac zvani “Grot”. Jedan od dva istočnika na Ružića česmi su služili za pokretanje ražnja, čiji miris se širio okolo i išao gore u šumu, koja je davala tu potrebnu svežinu. U kafani je bilo svega što se zove užički specijaliteti. Sada tu, u centralnom delu “Velikog parka” su dečija igrališta, sporski tereni, Hala sportova, nema brane i hirocentrale, nema jezerceta ni čamaca, niti više njih purnja garavi “ćira”. Ostao je kod kapije ulaza u fabriku oružja u brdu samo Ružića istočnik, da prkosi vremenu i ljudskog nebrizi…