Golo Zabučje, stene i kamenje koje koze otiskuju na deo Međaja, na zaravan zv. “Konjsko groblje”, tu gde ona ulazi u klisuru “Grot”. A onda je “bogom dani Rista Tešić”, užički sajdžija, svakodnevno radeći 20 godina do poslednje decenije 19. veka, taj prostor, ogoljeno Malo Zabučje i zaravan ispod, zasejavanjem trave i sađenjem drveća, pretvorio u zelene površine. Nešto kasnije, prosecanjem staza, pretvorio ga je u mesto za šetnju i uživanje. Uživajući u toj lepoti, zaljubljeni pisac Ružić i njegova Olga podigoše istočnik da prkosi vremenu i podseća na njihovu ljubav. Šetatališna staza Tešićevog parka završavala se u podnožju Zabučja, baš kod te česme. Tu kod istočnika, Rista je napravio nekoliko klupa i to bi bio početak ugostiteljstva u Velikom parku, gde je mogao da se dobije uz hladnu vodu ratluk, kafa, čašica klekovače. Pobo je i klupe po parku, napravio cvetnjake, pregradio kamenom branom Đetinju u Grotu. Nastalo je jezerce, u kojima je Risto iznajmljivao čamce.
Risto je umro 1904. Njegovi sinovi i poštovaoci su nastavili da neguju park. Posle Prvoga svetskog rata, kada je napravljen Mali park, logično je bilo da ovaj Tešićev dobije ime Veliki park.
Tu u Grotu preduzimljivi kafeđija, trgovac najpre pravi užički poslovni čovek, Mališa Atanacković, napravio je mlin, a za pogon je koristio snagu vode iz Ristinog jezerceta. Dogodio se požar i mlin je izgoreo. Mališa je izgradio novi, mnogo veći na Rakijskom pijacu, odmah preko puta njegove kuće i kafane. Kamenu branu je dogradio, postavio ustave, uradio jaz i na mestu nekadašnjeg mlina uradio “Hidroelektranu u Grotu”, koja je napajala električni mlin na Rakijskoj.
Leti, to na jezerce, za promenadnu vožnju čamcima, Užičani, najpre Dovarjaši, pretvarali su u plažu. Tu iznad, kod istočnika, užička opština je podigla od brvana nad jezercetom letnju otvorenu kafanu sa prostranim paviljonom. U godinama između dva rata, a i posle, sve do sedamdesetih godina 20. veka, bio je to nestvaran ambijent, koje je Užicu davalo posebnu lepotu. Stazama uz Zabučje izlazilo se na Đavolju stenu, Raićevinu, Čikirizovinu.
Aleksandar Milojević, ugledni Užičanin je opisao tadašnji izgled Velikog parka:
“Dok je gornji deo parka u brdu, donji je u ravnici pored reke Đetinje, sa lepim livadama i rudinama. Sa leve strane pored reke je vrbak, a u pobrežju sa desne strane zasađeno je nekoliko drveta kajsija, ševtelija (bresaka) i mladih oraha. U sredini donjeg dela parka, zasađen je cvetnjak sa klupama oko njega. Ista slika pruža se do donjeg dela parka, do česme Dobre Ružića. Kroz dva kamena ižljebljena oluka, jure mlazevi bistre i hladne planinske vode, koja potom potočićem teče za kupatilo od dasaka, malo niže od česme. Ovaj potočić ide malo dalje pribrežjem, ispod oraha, kajsija i šeftelija do ulaza u park, gde je za njega uređen mali ribnjak. Preko puta česme Dobre Ružića, podignut je hladnjak (venjak) pokriven lisnatim granjem, sa jednim dugačkim stolom i dve klupe usađene u zemlju. Tu se, uz čašu hladne vode sa česme, služi ratluk, kafa ili čašica klekovače. Odmah ispod ovoga venjaka, dole na reci, nalazi se široka brana, pored koje su u vrbaku vezani šamci i čunovi sa veslima.”
(…)” Iznad česme uzdiže se jedna visoka okomita stena zv. Dve skamije, nazvana tako što se na vrhu te stene nameštene dve klupe ograđene gvozdenom ogradom. Pogled sa ove stene, na Đetinju prema brani je vrtoglav, jer se stena nalazi vrlo visoko i vertikalno je zasečena kao kakav kameni zid. Desno od Dve skamije, jedna staza neposredno vodi na Đavolju stenu. To je jedan poveći blok stena od crvenog kao krv kamena i zemlje, kojom se može pisati po zidu kao kakvom kredom.
Levo od Dve skamije ulazi se odmah neposredno u gustu i mračnu šumu sa uzanim stazama i ponekom prostom klupom usađenom u zemlju. To je kao prava džungla od gusta šipražja i isprepletanog granja, sa divno kombinovanim šarenilom raznog bilja, cveća i pečuraka, kao i sa bogatom faunom ptičijeg sveta: žuna, kreja, detlića, štiglića, senica, crvenperki, carića, kosova i drugih, koji skakuću veselo sa grane na granu ili preleću ispod grana, pevajući i natpevavajući se u svim skalama: cvrkućući, pućpurikajući i zviždukujući u raznim trilerima, a nad celim ovim ptičijim svetom i horom je car nad svim pticama pevačicama, večito raspevani slavuj.”
