Веспа (оса) стекла је невиђену популарност, између осталог и у Ужицу, зато што је најављивана као најидеалније средство за реновирање романтике, која је у први план стављала заљубљени и загрљени пар. Моја прва велика авантура је била на веспи, када сам са стрицем и оцем кренуо на Златибор 1962. године. Имам и слајд, који ме и данас на то подсећа.
Неколико година касније, отац ме је одвео на неку ливаду више Ужица и пустио ме да мало возим веспу, што је била друга велика авантура и за то имам фото подсећање. Тада сам схватио да када возиш Веспу, осећаш ваздух око себе у свој својој свежини и јачини, имаш чудну представу простора и некако си слободан.
Касније сам увидео да гужва и паркинг простор нису проблем веспаша. Добро је, баш је добро возити веспу. Веспа је за мене сан из младости, слика из филма, стил живота, „шмекерисање“ за своју душу, сећање на доба када су се стварали модни стилови.
