И данас стари Ужичани кућу између Банке Интеса и просторија Лутрије Србије зову Пековића кућа. Ово је прилика да нешто кажем, ко је био Милан Пековић.
Рођен је у Семегњеву 11.7.1894, од оца Владимира и мајке Стојане. Као дете дошао је у Ужице код стрица Рађена Пековића на школовање. Завршио је трговачку школу и остао као шегрт код стрица у радњи. Оженио се Драгињом Митровић 1927.год. и одмах по том отворио самосталну трговачку радњу на Главној улици. Потом је отворио још две радњу и купио кућу такође у главној улици. Бавио се продајом мешовите робе, између осталог пржењем , млевењем и продајом кафе. У браку је имао два сина Властимира и Миодрага.
Решењем 53 од 25.12.1959.год, Комисија за национализацију Ужице одузети су му сви пословни објекти-локали куће и станови. Остао му је само стан на главној улици бр. 131. Након национализације, поднео је захтев за отварање приватне радње за производњу зачина и мирођија и сурогата од кафе. На кућној адреси живео је до смрти 24.06.1968.године.
Новинари су често писали о њему, јер је његово занимање било јединствено у старој Југославији. Бавио се услужним пржењем и млевењем кафе. Ужичани су чика Милана звали “Доктор за кафу”. Поседовао је стари француски пржун, кафу ручно и пржио и млео.
