Та плажа је била бајковито мирно и заклонито место, где су мајке училе будуће ужичке нимфе да пливају. Савременице, са којима сам током дугог временског периода разговарао, навише су се сећале купања у Ђетињи, у виру код Дебеле врбе, која се налазила где се одваја јаз према Зрњовој воденици. Ту су се купали деца и жене, јер је било “згодно” – мало плиће и забачније од погледа пролазника. Млади су се купали у гаћама и гаћицама, а жене у домаћим шивеним конбинезонима. Ту је заиста била једна дебела врба, која је подсечена кад се кренуло са изградњом плаже.
Ужичка сећања тих времена и тог места:
“Ужичке госпе са својим малишанима су оживљавале тај простор једном животном пуноћом. Ђетиња се на том месту одвојила у рукавац уједначене дубине, одраслима по средини тока изнад паса, па тече лагано бистра и чиста као суза. По обали рукавца древне врбе. Све су дебеле да их не можеш обгрлити. Вероватно је по некој, чије је стабло најдебље, то место добило име. А врбе расуле косе својих крошњи, па им немарне сенке у нестварној игри трепере и вијугају у води Ђетиње.”
“Под бедемом рукавца зелена оаза – Ливадак. Бог га дао на том месту за уживање на сунцу, или у сенци врба. Жив је и кипти од игре голишавих девојчица и дечака, и путености која обузима сва чула. Маме су у нарочитим једноделним и увек црним костимима. Доњи делови костима скоро им покривају бедра до изнад колена. Деца тих мама носе гаћице. Некад су у девојчица, ко бајаги, дводелни костими тако живих боја.”
Код дебеле врбе поново се стопе с том радосном сликом живота у истинитим причама старих Ужичана. У игри светлости и сенки, и води, и на Ливадку су и друге маме, једре и другачије обнажене. Маме у комбинезонима, начешће црним вероватно да се мање скрози. Са њима је мноштво деце, здраве, голе разигране. Слике, час јарких и живих боја, час сеновите, као што су у изразу холандских сликара, израсту у грандиозне композиције. А бољи пливачи и они модерније опремљени купали су се “код Фикара”, где је касније подигнут феријални дом “Младост”. Али то је посебна прича, о томе заиста има шта да се приповеда.
