Svi sa Lipe i deca koji smo išli u Osnovnu školu “Dušan Jerković” ostala je u lepom seđanju Gradinina prodavnica “Istra”, tu na raskršću gde je u Bloku “C” Gudurićeva prodavnica “Zdravljak”. Preko ulice poslastičarnica “Opatija” sa desne strane raskršća naspram “Zdravljaka”, preko ulice prodavnica potrepština za kuću “Istra”, a nasprem nje preko Glavne ulice filigranska radnja Bataljaku Ljudovika.
Kada se uđe u tu prodavnicu sa dva lepo aranžirana izloga, gde je iznad vrata bio natpis “Istra”, ma čim otvorimo vrata dočekivao nas je specifičan miris novog. Sa desne strane su prodavana srestva za higijenu, mirisi i sl. Na sredini su bili razne vrste konaca, dugmadi i drugih svakodnevnih potrepština za domaćinstvo, na policama od poda do plafona poređane iza neprekidne tezge u obliku velikog ćiriličnog slova P. Sa leve starne su bili kanditorski proizvodi, piće, razne tegle sa slatkim i slanim, čak je bilo i garnitura šaha, zaista sve što čoveku može da zatreba i na pamet da padne. Na desnom delu tezge, koja je bila nešto zaista posebno što kasnije nije imala ni jedan užička prodavnica, bio je veliki izbor raznih bombona. Mogle su se kupiti na meru izložene u specijalnim položenim velikim teglama koje su stajale na samom pultu te velike tezge, mameći naše dečije poglede, terajući vodu na usta, baš u na visini naših malih glavica.
Dugo vremena sam pokušavao da nađem fotografiju u prodavnici “Istra”, da obnovim sećanja savremenika. Nisam uspeo sve dok mi se nije javio Slobodan Tucović sa Dovarja i poslao fotografiju sa komentarom:
„Prvi sa leva u prodavnici moj pok. Otac Milivoje Tucović, kasnije je pustio brkove, i stari trgovci Radiša Barjaktarević i Mirko Bogdanović. Tada je u „Istri“ radio Soja sa Dovarja, kao pripravnik. Anegdota za mog oca koji je bio šaljivdžija – neka žena zvala inspekciju zbog isteklog roka, kaže bio brko, u međuvremenu on obrijao brkove i ,,nestao“… To je bila lepa radnja, a đaci iz Dušana po malo krali bombone iz tegli. Autobus lokal išao glavnom ulicom i stanica je bila ispred radnje. Na spratu iznad porodica koja je imala sijamskog mačka, čudo u Užicu u to vreme!“
U Gradini odluče da „Istra“ postane dragstor i naprave svetleću reklamu „Drakstor“ što je trebalo da znači da radi non-stop 24 sata. Tako je i radio prvi užički dragstor nekoliko godina. Negde mislim da je bilo 1978, porodično smo se vrađali kući sa Rakijske pijace, kada vidim poskidana slova drakstor. Pitam šefa „Istre“ da mi da slovo K, i kažem mu ionako treba G… On me gleda i shvati, nasmeja se i kaže „nosi“. Stanem tu u prolazu ispred Epsa i Bloka C i žena me slika, pa kad nađem fotku okačiću da bude na sajtu.
