Milan Jevtić je tih osamdesetih važio za preduzimljivog Užičanina. Otvorio je na spratu pozorišta prvu “Unu”, po ugledu na italijanske poslastičarnice. Fotografije iz foto kolekcije “Užičanstveno” su sa samog početka rada pre nego je pristigao bolji nameštaj…
A poslastica „na Teatru“, kao i drugih poslastičarnica 20. veka, prisećaju se i Užičani. Različitih ukusa, te i različitih sećanja:
Marija Trifunović: Ni ovom nameštaju ništa nije falilo u to vreme. To je bilo veoma popularno mesto za izlazak nas, ni tamo ni ovamo generacija…
Aleksandar Bogićević: U poslastičarnici u hotelu prvi put sam saznao za npr. „srneća leđa“ i druge fensi kolače, osim tulumbi, baklava, šampita, princes-krofni i ostalih “standardnih”. A kad je otvoren Teatar, prvi put sam video voćne kupove i voćne salate (vrlo verovatno prvi put i čuo da to postoji), i to je bilo štagod!
Aleksandar Popović: Srneća – hotel, frape – teatar
Jelena Luković Ex Ostojić: Zora – kifla, hotel – bombica, teatar – ledena kafa. I tačka. Eventualno split banana ili meksiko kup… Ali pre svega osmeh, radost, druženje, bezbrižnost, sreća, život koji se odvijao tu, oči u oči, pred nama i u nama…
Zoran Terzić: Opatija i pogačice
Miljko Ćosić: I Zora – sutlija
