U proleće 1973. Plavokosi sedamnestogodišnji mladić sa Carine Dragomir Žunić Žuna je Obradovao sporsko Užice. Kao član Atletskog kluba “Titovo Užice” uspeo je da zauzme mesto u jugoslovenskoj atletskoj reprezentaciji na Balkanskom krosu, koji je na samom kraju meseca marta održan u Instambulu. Žuna koji je u to vreme išao ŠUP gde je učio frizerski zanat je trčao na 4000 metara za junior. Mladom Dragomiru Žuniću je ove 1973 godine pošlo za rukom što do tada nije nijednom užičkom atletičaru. Žuna je obukao plavu maicu sa državnim grbom Jugoslavije.
Danas “onog Žunu” kako ga jednom prilikom nazva poseban Užičanin legendarni Slobodin navijač Ljubo Dubljanin Užičani poznaju kao jednog od najuspešnijih užičkih televiziskih sporskih novinara. Taj deo svoje karijere Žuna je započeo na Radio Užicu i TV 5 Užice uspešno prenoseći utakmice i vodeći emisiju “Lice sporta”.
O počecima svoje sportske karijere atletičara u to vreme mladi Žuna je rekao: -“Još kao dečak voleo sam da trčim. Kroz nastavu fizičkog vaspitanja još više sam zavoleo da trčim, posebno trčanje na dugim stazama i učlanio se u užički atletski klub. Želeo sam da se takmičim, da odmerim snagu sa drugim mladićima, želeo sam da postanem pravi atletičar, kao moj komšija Slavko Kuzmanović, koji me je odveo u klub zajedno sa još nekoliko mladića sa Carine. Prvi dani u novoj sredini ostali su mi u najprijatnijoj uspomeni. Stari atletičari su me lepo primili. Ubrzo sam video da je to kolektiv dobrih drugova, entuzijasta, pravih amatera, kojima stipendija I hranarina nije stimulans za treninge. Njima nije trško da urede svoj teren, svoju svlačionicu, a za uzvrat traži minimalne uslove za trening i odlazak na takmičenja. Posebno mi je pomogao moj trener Milijan Cvijović, koji mi je pored treninga pomogao da se bolje snađem u životu, u rešavanju ličnih problema, stalno me bodreći. Zahvaljujući njemu, ostao sam “na zemlji” i pored brzog atletskog uspeha.”
Žunino prvo ozbiljno takmičenje bile su Druge sporske igre omladine Srbije, Zatim su usledili klupski mitinzi. Međurepubličke omladinske sporske igre u Pljevljima, Šumadijske atletske igri… Na krosu Beogradskog “Partizana” bio je četvrti, Na republičkom prvenstvu u krosu bio je treći. Na prvenstvu Jugoslavije u krosu u Križevcima plasira se na peto mesto, a to je bilo dovoljno da ga kapiten jugoslovenske atletske reprezentacije pozove na Balkanski kros u Istambul.
“U prvi mah nisam mogao da verujem, ali kada sam se sa ostalim članovima reprezentacije našao pred avionom, svatio sam da je istina. To mi je bilo prvi put da idem u inostranstvo I da letim avionom. Plava maica sa državnim grbom tada je bio san svakog sportiste”. Rekao je te 1973, godine Dragomir Žunić Žuna.
