
На фотографији мој отац, Влајко Ковачевић проф, први ужички “дифовац”, на крају четрдесетих, ту на кеју, после одржаних часова у “Соколани”. Види се некадашњи дрвени мост, који је изграђен после рата, на месту минираног “Александровог моста”.

На фотографији мој отац, Влајко Ковачевић проф, први ужички “дифовац”, на крају четрдесетих, ту на кеју, после одржаних часова у “Соколани”. Види се некадашњи дрвени мост, који је изграђен после рата, на месту минираног “Александровог моста”.

Миленко Суботић је био прави господин, увек елегантан, волео је друштво, кафану, песму.

У једном локалу је некада био “Радио центар”, а у другом “Стаклопан”
