Увек када видим фотографије рушења неких знаменитих ужичких објеката, који чине градску историју, запитам се да ли су ужички урбанисти могли нешто значајно да изграде ако не сруше читаве улице или кварт? А то траје од идеја рушења Старог Ужица, зачете давних педесетих година у тек изграђеној “Ваљаоницу бакра”, све до данас. Одговорности за урбанистичке злочине према граду нема, сви актери су добростојећи, као и њихови синови, па и унуци. А само су одлучивали “у име народа”.
Данас, ту где је била лепа зграда Млина, налази се Историјски Архив, доминатна акваријумска зграда. Остао је само један део зграде, у којој су општински станови. По старом рецепту запуштена, иако на фасади има елеменате да се сачува за будућност. Да као ругло града буде уклоњена у догледном времену. Највероватније се све већ зна у круговима грађевинске мафије. Кад буде нестао и овај белег старога Ужица, Ужичани ће сазнати све, наравно биће законски, кад буде касно и све ће прекрити заборав. Заборав и незамерање је највећи непријатељ Ужица, те постаје град без идетитета. Зато Ужичанствено.рс.
