Ужички трговац Миле “Бамбак” Вучетић изнајмио је саонице (или таљиге), да се провоза главном улицом и поздрави суграђане. Наравно фото-хроничар Илија Лазић са врата своје радње забележио је поносног “Бамбака” у његовој мисији. Преко пута фотографске радње налазила се сајџијска радња кујунџије и сајџије Панта Вујадиновића и Крчма Рада Вукадиновића.
Ужичанима из многих генерација остаће у сећању када је једном годишње брана отварана, обично на Велики петак, који се претварао у риболов већине Ужичана.
Део старе српске градске ношње који се најдуже задржао чак до година пред Други светски рат је либада. Зими је то био обавезан део одеће сваке Ужичанке која га није скидала ни у пролеће, рано и позно лето!
Некада у Ади, на платоу “Дудињака” и околних ливада, код кафане уз Ђетињу, одржавао се вашар на који су долазили и путујући трговци, за које би данас рекли продавци џиџа биџа.
