“Ako bih morao reći šta je Užička republika, rekao bih da je u toj atmosferi kolapsa, poraza, mraka, okupacije, tiranijie i smrti slobodno Užice bila država i konkretna manifrstacija etuzijauma, hrabrosti, dostojanstva i nade upravo kad je već počeo da izgleda kao da je sve nestalo od ljudi i života.” Slavko Vukosavljević
Slavko Vukosavljević postao je poznat pesmom “Кadinjača” (1950), koja je do 1985. imala još šest izdanja. Pesnik je kao temu pesme uzeo istorijski događaj – bitku na Кadinjači 29. novembra 1941. godine. Pisac je koristio psihološku analizu preživljavanja boraca Radničkog bataljona.
Slavko Vukosavljević rođen je u Užicu 1927. Godine u trgovačkoj porodici. Užicu je završio osnovnu i srednju školu. Engleski je studirao u Beogradu, a burmanski u Rangunu. Bio je novinar i urednik časopisa “Polet” i lista “Mlada kultura”. Objavio je zbirke pesama: „Tekstovi“ (1949), „Šta kažeš, Marija“ (1952), „Moja jedina mladost“ (1955), „Povratak“ (1976) i „Patriotske pesme“ (1981), „Rođendan“ (1987) i “Zbirke pesama” (1987).
U veme užike republike nije još napunio 15 godina ali je bio kurir pri partizanskoj jedinici. U razgovoru na TV5 Užice je 2002 godine ostavio sećanje o zabavnom životu za vreme Užičke republike; “Bilo je zabavnije i lepše nego što se može pretpostaviti u to ratno vreme. Skoro svake večeri su se u Sokolani održavali razni nastupi i igranke. Bio je sjajan hor, orkestar, i pozorišna trupa. Ponekad bi događanje bilo prekinuto i borce pojedinih jedinica da napuste dvoranu i prijave se na svoja mesta. Ponekad bi se čuli pucnji. Međutim, orkestar je i dalje svirao ili marš „Budi se Istok i Zapad“ ili tango „Večeras, draga moja, šaputaću ti neđne reči“. Ispred Sokolane, u mraku, oko barikada, parovi su se ljubili, a mi još dečaci istovremeno smo uzbuđeno gledali ratnike i ljubavnike.
Pesnik, prevodilac i novinar Slavko Vukosavljević je umro u Beogradu 20. Jula 2004. Godine. Iako je pisao pesme, priče, putopice, reportaže, eseje, bavio se prevođenjem, ipak najpoznatije njegovo delo je poema „Kadinjača“.
Bio je član Udruženja književnika Srbije i dobitnik mnogih nagrada i priznanja, među kojima je „Vukova nagrada“, „Oktobarska nagrada Beograda“, „Sedmojulska nagrada“.
Ako bi želeli da Slavka Vukosavljevića prestavimo najkraće mogli bi smo reći da je on pesnik rata, mira i ljubavi.
