Команда Дринске дивизије овако је у персоналном листу свог ратника образложила доделу највећег ратног одликовања. “Резервни наредник III батерије Дринског пољског артиљеријског дивизиона, Јован А. Смиљанић, у свим борбама на Солунском фронту као извиђач и осматрач батерије, а нарочито приликом напада и заузећа положаја Ивенске чуке, Црвене земље, Грунишког виса, Будимирског виса и једног дела Браздасте косе, где је батерија трпела честу непријатељску артиљеријску ватру, био је присебан и задивљујуће храбар. Нарочито 14. новембра 1916. године, када је батерија била тако рећи бомбардована од непријатеља целога дана, где је било много мртвих и рањених војника у батерији. Потпуно присебан, извлачио је своје тешко рањене ратнике са положаја, посебно своја четири најтеже рањена друга, спашавајући их од очигледне смрти. Сав искрвављен, целога дана је јурио бојиштем. У моменту експлозије непријатељске гранате, која је ударила у магацин муниције, и ако су упаљачи експлодирали, потпуно присебан спасао је цео магацин и муницију. Једном речју, редак је подофицир раван њему”.
Команда је навела несебично пожртвовање и јуначко држање Јована Смиљанића само у задња два месеца 1916. године, а ратови су вођени седам година. Можемо претпоставити шта је све за отаџбину учинио овај златиборски витез, кад је са српског Двора покупио прегршт највећих ратних одликовања.
Златни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима (ФАО 11.102)
Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима
Златну медаљу за храброст Милош Обилић.
Сребрну медаљу за храброст Милош Обилић
Споменицу за рат са Турском 1912.
Споменицу за рат са Бугарском 1913.
Албанску споменицу
Руски Златни орден Светог Ђорђа I реда
Јован Смиљанић је рођен 23. октобра 1889. године у Љубишу, у породици земљорадника Аврама и Јоване. У суседном селу Белој Реци завршио је основну школу и до пунолетства живео у родитељском дому, бавећи се земљорадњом. На одслужење војног рока отишао је 5. јануара 1910. године у Други дрински артиљеријски пук у Ваљеву и са том јединицом кренуо у Балканске ратове, док се на Солунском фронту борио као наредник Треће батерије дринског пољског артиљеријског пука. Захваљујући храбром држању и бројним одликовањима рат је завршио као резервни артиљеријски капетан I класе.
После ослобођења земље бавио се разним пословима. У време давања ових података, 1934. године, радио је као економ фабрике шећера Државног добра Беље и са супругом Митром и кћерком Видосавом живео у својој кући у Сремској Митровици.
