Пут је прокопан скоро пре једног века, 1922. године, у исто време када је грађена пруга Ужице – Сарајево. Пре изградње ових саобраћајница ишло се старим Златиборским путем, који је грађен од 1875. до 1879. године. Пре тога ту је била караванска стаза, а данас је то Златиборска улица. Она води од Железничке станице, на почетку је кућа изграђена крајем 19. века у којој је била кафана “Златни праг”, где су у пијачне дане свраћали сељани са Златибора. У њој је за време Ужичке републике радила обућарска радионица. Остале куће дуж улице су изграђене последњих деценија 20. века.
Стари Златиборски пут је преко “Куке” излазио на Забучје, где се поред засеока Прљевићи долазило на Белу земљу. Одатле се и старим и новим магистралним Златиборским путем, преко Мачката, Златибора, Кокиног Брода, Нове Вароши, Прјепоља, Бјелог Поља, Мојковца, Колашина, долином Мораче стизало некада у Титоград, данас у Подгорицу и даље, на Јадранско море.
Радове на “новом” Златиборском путу радило је предузеће “Огран”, главни инжињер је био Јосив Шевчик, а Александров мост, којим се улазило на пут, пројектовао је инжењер Секула Кнежевић Ћалдовић Ћалдо. Са надзорником Миланом Јанушевићем, током 1924./1925, изнео је највећи терет теренског рада на градњи путева и мостова ужичког краја. Нарочито пута до Краљевих вода, где и данас постоји Ћалдово одмориште код тунела, којим се стиже на Краљеве воде.
Пут је реконструисан на почетку седамдесетих 20. века, а касније је додата трећа трака, што је повећало његову безбедност и пропусну моћ. У Сушици је петљом повезан са Дубровачким-Сарајевским путем. Реконструкцију пута су урадила предузеће Путеви Ужице, “Планум” и “Партизански пут”.
На деоници пута од Златибора до Нове Вароши урађена је нова трака. Изграђено је 7 мостова, укупне дужине 700 метара преко реке Шупљице и неколико потока, тако је ова деоница скраћена за нешто мање од 2 километра.
