Svetislav Tijanić, užički novinar

372

“Prvi novinski tekst, iz Užica, objavio sam 1963. godine u Nedeljnim informativnim novinama (kasnije NIN). Kao izveštač stigao sam u mnoge metropole. Bio sam u Parizu, dva puta, gost naših gastarbajtera, u Madridu sam, 1991, bio gost Real Madrida i tadašnjeg njegovog trenera Radomira Antića. Intervjuisao sam možda najvećeg španskog fudbalera Emilija Butragenja.Tada je moja “Ekspres politika” bila najtiražniji list na Balkanu. Stekao sam kao novinar brojne prijatelje među sportistima, glumcima, doktorima nauka, u Tunisu, Moskvi, Lenjingradu, Grčkoj, Italiji.. Imao sam tu čast da jedini intervjuišem Vujicu Jevđevića, najvećeg svetskog stručnjaka u oblasti vodoprivrede, koji je u Americi zvanično proglačen za četvrti srpski um, posle Tesle, Pupina i Milankovića.

Svele prima plaketu grada Užica
Svele prima plaketu grada Užica

Danas, posle ravno 55 godina, još uvek pišem. O mom Zlatiboru i mojoj rodnoj Šljivovici, o Užicu, gradu u kome sam proveo najveći deo životnog veka, najviše sam i pisao. Ovde sam mnogo toga učinio, i u oblasti kulture, a pogotovu u sportu kao funkcioner u atletici. Mnogo sam učinio i u brojnim humanitarnim akcijama. Zaposleni u Opštoj bolnici i Zdravstvenom centru to najbolje znaju. Vaše čestitke su me “vratile” u to proteklo vreme, i podstakle da se osećam uistinu ponosnim. Hvala vam svima. Hvala mojoj divnoj porodici, kćerima Ljiljani i Jeleni, koje su već nadmašile oca, divnim zetovima Gagiju i Bokiju, unucima koji “nose” važna imena – Pavle Savić (13) zasigurno budući fizičar, Laza Kostić, prvak Srbije u bilijaru za juniore, iako ima tek 12 godina, Jovan Kostić (17) prvotimac OK Užice, dedinoj ljubimici Mileni Savić, divnoj supruzi Mari – dakle porodici bez koje ne bih postigao sve to. Hvala na čestitkama i lepim željama i mojim koleginicama i kolegama, štampanim medijima i portalima (DAN Podgorica, nedeljnik Pečat, nedeljnik Vesti, Portal Pasaž i drugi) na čijim stranicama se još uvek objavljuju moji tekstovi. Srećno vam bilo i živeli.”