Београд се хвали тржиштем рада код Вуковог споменика. Ужице је између два рата између Протине куће (Гаврило Поповић) и Малог парка имало своје тржиште рада. Мајстори и физикалци, различите снаге и знања, чекају да их газде ангажују. Досетљиве кафеџије нуде освежење и сендвич. У позадини је зграда Реалке (гимназије коју сам ја завршио 1974. године).
Тих водоскока се ретко ко сећа, па кад некоме о њима причам, већина мисли да измишљам.
Рано пролећно преподне, а градски електричар поправља квар на бандери. Испред Хотела “Златибор”, у хладу уз кафу, ужива ужички господски свет.
Душан Недокланац је пао за напредак. Уврстио се у ред оног малог броја пионира који су исто као и он жртвовали највише за оно што су волели изнад свега другог.
