Учитељ Ђорђе Новаковић је био учесник Првог светског рата, четири године је провео у бугарском заробљеништву.
Радио је као учитељ, а након женидбе са Наумовић Видосавом 1931. године премештен је за учитеља у Ужицу. Пред други светски рат примио је дужност председника Ужичког четничког удружења, а био је и командант Ужичко – златиборског одреда током рата. Када су партизани ушли у Ужице, са својим одредом се повукао према Вишеграду, где су вођене борбе против усташа. Припадао је јединици команданта Манојла Кораћа, чија јединица је имала значајну улогу у мирној предаји Ужица партизанима.
24.09.1941. године ухапшен је заједно са сином Славољобом и сестрићем Михаилом од стране Немаца и 4.12.1942. године одведен на Бањицу, где су стрељани 26.12.1942. године од стране нациста.
По завршетку рата сада пок. Ђорђе је проглашен за народног непријатеља од револуционарних власти и одузета му је сва имовина. Поступак је вођен од стране одељења Унутрашњих послова Окружног НОО округа Ужичког, који је донео решење број 370/45-3 10. марта 1945. године да се сада пок. Ђорђу сва имовина одузима и привремено прелази под државну управу.
Своју посмртну победу однео је решењем о рехабилитацији Вишег суда у Ужицу, којим је учитељ Ђорђе Новаковић рехабилитован без противљења јавног тужилаштва, што је веома ретко. Захтев за рехабилитацију Новаковић Ђорђа, поднела је његова ћерка Брашњевић Светлана. Рехабилитован је 10. септембра 2013. године.
