Песник Челеби живео је у Ужицу у првој четвртини 17. века. Био је већ познат песник, па је 1627. испевао натпис на новосаграђеном мосту, ужичкој задужбини Мухамед бега Касапчића. Написао је збирку поезије – диван на турском и неколико успелих имитација – назира на турском, на стихове познатог турског песника Фехми Челебије. Доживео је дубоку старост и био је жив кад је путописац Евлија Челебија боравио у Ужицу.
Касапчића мост се помиње као мост Асан-бега Касапчића и мост Мехмед-бега Касапчића. И превод текста са стуба има две верзије. Лепотом ужичког Касапчића моста и сам се Челебија задивио, па је о њему записао све податке до којих је могао доћи. Мост је кажу саградио ужички угледник Мехмед-бег Касапчић, па је носио назив по његовом презимену “Касапчића ћуприја”.
Натпис (тарих) на оригиналној плочи мосту је превео 1664. турски путописац Евлија Челебија који је био на пропутовању кроз Ужице:
“Мехмед бег се приближио милости Творца,
Свет се испуни његовим красним именом.
Видевши га у употреби изрече му датум молитвеник:
‘дивну ли ћуприју саградисмо-благослови је боже’
1037. године”
Други превод дао је Глиша Елезовић:
“Мехмед-бега прати божија доброта;
он код свију ужива добар глас.
Подиже овај беспримеран мост, и направи
људима целог света дивно прелазиште.”
Данас је од Касапчића моста остала само пукла камена плоча са посветом. Камену плочу са стиховима с срушеног Касапчића моста нашао је у Ђетињи близу своје воденице (данас је ту кафе “Ловац”) Драго Петровић, од Ужичана тада зван Драго-Ћопо воденичар, који ју је извадио из ледом оковане Дјетиње у децембру 1944. год. Поклонио ју је Народном музеју, у коме се и даље налази.
