Најстарија потврда живота у ужичком крају је нађена у Потпећкој пећини. Биле су то кости медведа из времена млађег плеистоцена. Људски трагови из палеолита још нису нађени. Нађено је много тога из неолита: доста остатака насеља, у којима су нађени разни предмети; камене секире, различите глинене посуде, разни алати од јеленских рогова; коштане игле, бодежи, шила. Чак су нађени на глиненом посуђу спремном за печење, отисци прстију тих људи из неолита.
Праисторијско насеље у Стапарској градини претеча је данашњег Ужица. Откривена су три слоја становања: из неолита, бронзаног доба и халштатског периода. Археолошко налазиште Стапарска градина открива много тога, а ипак се са њега одлази као из магле која не открива довољно. Зна се, ипак, да је тајна историја насеља које претходи Ужицу богата. Трајала је најмање од 3000. године пре наше ере, у континуитету. О њој Ужичани не знају скоро ништа, јер она познатија историја града почиње много касније, тек 9. октобра 1329. године, са записом о Мили и Склавку.
Ужички археолог Љиљана Мандић: “Желимо да реконструишемо куће из неолита и млађег бронзаног доба. Тако бисмо оживели насеље у ком су се људи бавили израдом предмета од камена и кости старим техникама”
