Према сећањима Ужичана, први билијар у Ужицу су набавили Браћа Грбић, на самом крају 19 века налазио у простору некадашње Јањића кафане (стари Хотел Златибор), касније је пресељен у кафану Грбића Касина и биоскоп “Арена”, преко пута Гудурићеве продавнице код Зелене Пијаце, у склопу срушене куће адвоката Алексе Поповића, део града преко пута улаза пијаца са Главне улице. У њој је радио и билијар, а долазили су му углавном пробрани гости. Према писању Мите Ускоковића, билијар је имала и кафана “Два багрема”, преко пута ужичке Гимназије, где се скупљао ужички интелектуални свет.
Између два рата у Ужицу је било више билијар столова, од којих је био најпознатији у Хотелу Златибор. Уз кафану Топ, постојала је посебна просторија са билијаром “за пробрано друштво”, што ће се одржати све до рушења ове кафане, када је прављен нови ужички Дом здравља. У Дому армије постојала је већа просторија уз библиотеку на првом спрату, са три билијар стола “с пиљцима”. То би била прва ужичка билијар сала од седамдесетих година 20. века отворена за јавност.
У Дому железничара, поред “Ћирине” железничке станице, годинама је у посебној просторији уз ресторан постојао је необичан билијар сто, тзв. “рупаш с печурком”. У Крчагову постојао је билијар сто у кафани “Пролеће”, познатијој по имену “Џакарта”. Половином осамдесетих година 20. века, после експанзије видео клубова, отвара се мноштво кафића с билијар столовима: на Мегдану у некадашњој радионици Цветка Јокића “Блу мун” с два билијар стола, власника Пеђе Шуманца. На Царини у кафићу “Код Вула”, где ће касније бити Музички клуб, искупљају се најбољи ужички играчи билијара. Ту ће се током деведесетих, једанпут годишње организовати неколико такмичења, која су публикована на ТВ5 Ужице. У то време билијар постаје омиљена занимација младих, у мноштво случајева девојке су биле непобедиве такмичећи се против својих момака.
Једна од најбољих билијар сала у то време у Ужицу, налазила се у Коштици уз бајнобаштански пут, која је радила с три билијар стола “рупаша”, у склопу кафеа “Мескал”, власника Слободана Бобана Вранића. На Доњој чаршији, у стотинак метара од Прве основне школе, постојао је билијар клуб Стевана Јеремића. Деведесетих, током диктатуре Милошевић-Марковић, у времену највеће инфлације, већина ужичких објеката “малих привредника” је затворена, а међу њима и кафане и кафићи у којима су постојали столови за билијар.
