Užički najstariji istočnici – česme po kojima su delovi greda dobili ime

392

U Užicu postoje dva veoma stara istočnika po kojima su delovi Užica dobili ime. Prvi je “Kameno korito” po kome je deo grada na Donjoj Pori dobilo ime, po najstarijoj postojećoj gradskoj česmi. Tu u blizini je Didovića imanje, divlji Uremovački potok, koji zbog svoje nepredviđenosti teče kroz velike cevi do Đetinje ispod ulice, nekad 7. jula, a danas Mage Magazinović. Tu na raskrsnici, ulica Druge proleterske, Jakšićeve i Studeničke. Mnogo pre ovih ulica u sećanjima “oduvek” je ta stara česma sa kamenim koritom. Sećam ga se iz detinjstva kao malo napuklog, ali celog, u koga se slivala hladna dobra voda iz cevi.

Istočnik Kameno korito danas
Istočnik Kameno korito danas

Kad je Ekološki fond rekonstruisao česmu, tada je korito puklo zbog nepažnje radnika, ali su ga kako su umeli popravili, i sad stoji tu pored te lepo urađene česme, ukrasa toga dela Užica. Desno od česme uz ulicu nekada je bila Šejhova džamija, tu na Donjoj Pori, mnogo poznatijem toponimu „Kameno korito“.

Mislim da je tu bio izvor i u vreme Rimljana, pored njihovog tipskog hrama Jupiteru, na kome je nadograđena srednjovekovna pravoslavne crkva “Ružica” koja je nekoliko puta kroz vekove pretvarana u crkvu i džamiju. Sve do Šejhove džamije, koju sruši preduzimač Kosta Zec, pri kraju devetnaestog veka, za račun predsednika opštine Jokanovića.

Tako da je taj „oduvek“ izvor sa kamenim koritom bio veoma potreban uz džamiju Muhameda Šejka i ljude muslimanske vere. Ovaj prostor oko Kamenog korita kroz prohujale milenijume je smatran kao sveti deo naselja i Kapedunuma, kao i Užica

Slanuška česma danas
Slanuška česma danas
Slanuška česma danas
Slanuška česma danas

Drugi deo Užica dobio ime po Slanuškoj česma, zato je deo centra grada „Slanuša“. Ovaj istočnik ili česma uz „Kameno korito“, najstariji je danas postojeći užički istočnik, o kojima ima pomena u zapisima iz vremena pre dolaska Turaka. O ovoj užičkoj znamenitosti pisao je i Milutin Uskoković u svojoj pripovetci „Strah“: „Postoji jedna česma, čija je voda slana i masna. Kažu da izvire iz samih grobova (iznad Pašinovca je Belo groblje, pa je to bila asocijacija pisca). Slanušani je piju. Jedan put pinuh i ja sa nje.“

Brane Grbić, poreklom Užičanin iz Beograda, dao je 450.000 dinara da se obnovi česma „Slanuša“, a grad je dodao još 200.000 dinara. Izgled česme je osmislio Nikola Petronijević, ali je ostavio i staru česmu u svom orginalnom izdanju, kako je izgledala pre nego je dodata nova slanuška česma, tako da su tu i nova sa gradskom vodom i stara sa slankastom. U JP Direkcija za izgradnju je urađena projektna dokumentacija U septembru 2009. čema je završena. Donator Grbić je preminuo sedam dana pre završetka rekonstrukcije. Ipak, neće biti zaboravljen na sajtu užičkog nezaborava „Užičanstveno“.