“Нешто најбоље у музици Балкана је ужички Биг бенд оркестар Дејана Петровића”. П.Ковачевић
Трубачки оркестри у ужичком крају су се појавили негде на прелазу из 19. у 20. век, када је турску зурлу заменила труба. Трубу су донели војни трубачи које су звуци трубе подсећали на дане војевања. Тако је труба постала омиљени народни иструмент у ужичком крају. Затим су настали оркестри самоуких трубача, који су најчешће имали једну или две мале трубе, два полу баса – тенора. Напреднији су имали бас трубу и бубњара. Наступали су на вашарима, тако су трубачи брзо постали тражени од народа.
На простору ужичичке општине у времену између два светска рата постојали су трубачки оркестри у Дубоком, Губин Долу, Карану и Дрежнику. Већој популарности трубе доприноси идеја потекла из “Илустроване политике”, Сабор у Гучи 1961. године. Трубачи из ужичког краја су почели наступати у Гучи од следеће године, а од 1974. и на Златибору, на Предтакмичењу трубача западне Србије за учешће на Сабору. Ова два сабора утицали су да се формира велики број трубачких оркестара у ужичком крају. Током више од педесет година одржавања Сабора у Гучи, шесторица вођа оркестара добили су “Мајсторско писмо”, признање уведедено 1990. Мајстори трубе постали су Миливоје Станимировић, Бошко Остојић, Милован Бабић, Татомир Николић, Милован Мићо Петровић и Дејан Петровић.
У многим оркестрима свирају две до три генерације из једне породице, блиски рођаци, комшије. Најпознатији трубачки оркестари из Ужица и околних села Крваваца, Злакусе, Карана, Дрежника, Дубоког су оркестри Милована Милићевића, Милутина Јездовића, Митра Лазовића, Дејана Петровића, Драгана Игњића, Ивана Јовановића, Миливоја Станимировића, Милована Бабића, Мирка Шуњеварића, Бошка Остојића, Зорана Шуњеварића, Вељка Остојића, Брана Ћатића, Рада Петровића, Бранка Остојића, Веља Лазовића, Миша Челиковића…
Од свих трубачких оркестара из ужичког краја може се издвојити трубачки оркестар или Велики оркестар (Биг бенд) Дејана Петровића. Да погледамо Дејанову каријеру. Рођен је 1985. године у селу Дубоком, код Ужица, у породици музичара, као наследник познатог српског трубача, Миће Петровића, заједно са братом Дарком као четврта генерација трубача. Трубу је први засвирао Дејанов прадеда Танасије, кога је наследио Данило, а Данила син Мићо. Дејан је, у својој шестој години, први пут засвирао на позорници, а већ као дванаестогодишњак је имао свој, млади оркестар. Са шеснаест година остаје без оца и само са пуно труда и залагања, уз помоћ и подршку брата Дарка и осталих чланова бенда, осваја престижне награде. Са оркестрима Дејан Петровић почиње да наступа од 1996. године, чији је оснивач и ментор био Мића Петровић. На челу са Дејаном Петровићем, група голобрадих дечака, од свог првог учешћа на такмичењу, креће са освајањем награда и започиње дуг пут ка врху. На Сабору трубача у Гучи проглашен је за најбољи оркестар младих 1998. и 2000, а 1999. освојио је “Прву трубу младих”. Награду за најизворније музицирање освојио је 2002, најбољи оркестар био је 2003, “Златну трубу” освојио је 2005. и 2009, “Прву трубу сабора” 2009; на 50. јубиларном Сабору 2010. Дејан Петровић је освоио “Златну трубу”, а његов оркестар проглашен за најбољи трубачки састав. На првом Српско – баварском фестивалу блех музике у Минхену (Терезијанвизе) 2004, освојио је “Прву трубу”. Проглашен је за најмлађег мајстора трубе 2006, кад је добио “Мајсторско писмо”.
После тога Дејан је решио да направи нешто другачије и унапреди свој класични трубачки оркестар. Првобитној постави дувачких инструмената прикључују се клавијатуриста, бубањар, перкусије и женски вокал, када настају први кораци Биг Банд-а Дејана Петровића и стварање потпуно новог звука. Дебитантски наступ био је већ у јесен исте године на „Етно Фест”-у, у Новом Саду. Са радом се наставило, неки чланови су се изменили, али је остао добар звук и оно по чему је овај бенд препознатљив.
Екипи се 2007. године прикључују гитара и мушки вокал, а убрзо за тим одржава се и први „Кустендорф Фестивал”, где је бенд требало да наступи. Тек од тог наступа и појављивања у Дрвенграду креће прави успон Биг Банд-а. Дејан Петровић Биг Банд сада у својој постави има још и бас гитару, бројне наступе иза себе и све потенцијале да осваја публику широм света. На првом међународном такмичењу трубачких оркестара у Ужицу 2010. освојио је “Прву трубу света”.
Пошто су, тако рећи, освојили све награде које су могли, Дејан са својим оркестром, 2010. године одлучује да прекине са такмичењем на Сабору и тако уступи место новим, младим оркестрима. Широм света је познат по извођењу српске традиционалне музике, коју често комбинује са тотално супротним, модерним елементима и да поред ауторске музике коју ради са својим бендом, у репертоару имају мноштво страних обрада и интернационалних нумера, чија је интерпретација веома аутентична, захваљујући самој концепцији бенда, односно споју инструмената који га чине.
Учествовао је на свим већим, домаћим музичким фестивалима и небројено пута је представљао Србију, на разним светским сајмовима, спортским и културним догађајима, фестивалима, и то увек са великим успехом. Наступали су: у Лондону, Торонту, Москви, Атини, Солуну, Милану, Торину, Трсту, Бриселу, Прагу, Цириху, Скопљу, Софији, Букурешту, Љубљани, Сарајеву и другим светским градовима. У дворанама – велики концерт у Сава Центру, у Београду, затим у београдској Арени и хали Миленијум у Вршцу. На градским трговима у Неготину, Краљеву, Бања Луци. На такмичењу у Бањалуци додељен му је “Оскар популарности Републике Српске” за 2008 и 2009. Наступали су у Свилајнцу, Параћину, а веома успешни концерти су били на фестивалима Гуча и Beer Fest у Србији.
Дејанов Биг бенд има снимљених 4 CD-а: 1 Оркестар Дејана Петровића, 2 Ружа ветрова, 3 Удахни дубоко и 4 Труба Либре.
Дејанов оркестар је наступао на бројним културним и хуманитарним манифестацијама и фестивалима у земљи и иностранству, нешто је најбоље у српској музици што долази из Ужица.
