Самостална радничка уметничка група “Абрашевић” основана је 1905. године у Београду. Културно уметничко друштво “Абрашевић” основано је Ужицу одмах после Првог светског рата. Окупљало је велики број радника. Када је објављена Обзнана, друштву је забрањен рад 1920, а 1924, на инцијативу комунисте Милоша Марковића, друштво је обновљено као секција Радничко спорског друштва “Слобода”. Убрзо постаје Самостално културно-уметничко друштво “Абрашевић”, које наставља традицију Радничко певачког друштва Драговић.
На репертоару хора и позоришне трупе КУД-а биле су револуционарне песме и драмски комади из сеоско радничког живота. Друштво је расформирано по увођењу шестојануарске диктатуре 1929. године. Поново је организовано 1935, као секција београдског “Абрашевића” у оквиру Уједињеног радничког синдикаикалног савеза. Забраном рада синдиката крајем 1940, обустављен је рад Друштва. Хоровође су били Михајло Ђајић и Ђорђе Караклајић, а чланови Војко Петровић, Бранко Јеремић, Влајко Митровић, Јован Росић, Владе Митровић, Владе Дринчић, Младен Димитријевић, Косара Пурић, Милица Митровић, Борислав Петровић, Милсав Јовановић, Милосав Лазовић, Бранислав Јовашевић и други.
Ко је био Коста Абрашевић? Отац му је био Србин, а мајка Гркиња. Родио се у Охриду 1879. године, у време Отоманског царства. Након три завршена разреда грчке школе у Охриду, када је имао девет година, 1888. године породица се преселила у Шабац. Школовање наставља у гимназији у Шапцу, где почиње да користи очев надимак “Абраш” као презиме. У његовој поезији доминирају социјалистичке и социјалне идеје. Бавио се превођењем немачких социјалних песника.
Умро је 20. јануара 1898. у Шапцу у Краљевини Србији. Имао је само 18. година.
