Varljivo leto 2020 to

Danas 3. Jula u Užicu je atmosfera vanrednog stanja. Obavezno nošenje zaštitinih maski u zatvorenom prostoru, trgovinskim i objektima koje pružaju usluge, javnim ustanovama, na Zelenoj pijaci, u javnom gradskom, prigradskom i taksi prevozu. Ne mogu se organizovati muzičke, zabavne i druge manifestacije, proslave i druga porodična okupljanja. Rad ugostiteljskih objekata ograničen je do 22 sata. Uvedeno je i ograničenje broja ljudi u trgovinskim i uslužnim objektima na broj ljudi koji treba da obezbedi socijalnu distancu od dva metra.
Počelo je pojačano pranje i dezinfekcija prostora, naročito u centru grada… Gradončelik Tihomir je rekao: “ Sačekaćemo dva dana jer jer je republički Štab za vanredne situacije pozvao da sačekamo toliko radi davanja jasnih kriterijuma za proglašenje. To što u ovom momentu nismo proglasili vanrednu situaciju nije nas sprečilo da preduzmemo mere koje smo rešili da preduzmemo
…
U Užicu se pozitivnih na korona virus se naglo povećao tako da za tri dana registrovano 79 novoobolelih. Ono varljivo leto 1968. nije bilo varljivo to je tada samo izgledalo naročito kada se poredi sa ovim mega varljivim 2020. Godine. Kažu menja se klima na planeti, a za kovid virus stalno ponavljaju da o njemu “neznaju ništa”
Mi Titovi pioniri i omladinci sa kraja šezdesetih i tokom sedamdesetih smo uživali. Danas u digitalnom vremenu je tako naporno, sve se radi nazor uz svakodnevne stresove. Sećam se kada sam napunio 18. godina i dobio crveni pasoš FNRJ… Sa njim se moglo bilo gde, tako su mladi iz naših gneracija leti dosta putovali najčešće obilazili Jadran, kako sa Jugoslovenske strane tako i sa Italijanske. Ja sam najčešće putovao Vozom i stopom, dosta vremena sam provodio u Žlezničkim čekaonicama i obližnjim kafanama ali i u Iurist biroima. U tim prostorima uvek je bilo zanimljivih plakata, nkoliko sam dobio u nekadašnjem užičkom Turist birou na Trgu i sačuvao. Danas me radosno podsećaju na to posebno vreme moje mladosti.