Марка поводом 75 година од оснивања Ужичке републике

1153

Аутор: Р. С. 27.09.2016. Пренешено из листа Политика

„Пошта Србије” обележава значајан јубилеј прве слободне територије, у јесен 1941. године, у поробљеној Европи од стране нациста Мотив на марки су слика „Борци са Кадињаче”, уље на платну Драгољуба Вуксановића, настало 1970. године и споменик на Кадињачи.

У част обележавања значајног јубилеја из наше историје – 75 година од формирања прве слободне територије у окупираној Европи 1941. године, Ужичке републике, „Пошта Србије” пустила је у оптицај пригодну поштанску марку номиналне вредности 23 динара. Марка је штампана у тиражу од 25.000, техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду, и то у шалтерским табацима од по 25 комада.

Мотив на марки су слика „Борци са Кадињаче”, уље на платну Драгољуба Вуксановића, настало 1970. године и споменик на Кадињачи, док је мотив на пригодној коверти детаљ са споменика и цртеж у оловци Драгољуба Вуксановића – „Борба”.

Надежда Скочајић, креатор марака „Поште Србије”, графички је обрадила ово издање, а стручну помоћ и сарадњу у реализацији пружио је Радивоје Папић, музејски саветник-историчар из Народног музеја у Ужицу.

Марка 75. год. Ужичке републике („Пошта Србије”/„Србија марке“)
Марка 75. год. Ужичке републике („Пошта Србије”/„Србија марке“)

Ужичка република прва је већа слободна територија у поробљеној Европи 1941. године, створена крајем септембра и почетком октобра те године, на подручју западне Србије, Шумадије и Поморавља. Већи део територије ослободиле су партизанске и четничке јединице, самостално или у садејству. Ужичка република граничила се на северозападу с Дрином и Савом, на истоку линијом Лајковац–Аранђеловац–Кнић–Краљево–Рашка, на југу с реком Увац, осим градова Шабац, Ваљево, Обреновац, Лајковац, Аранђеловац, Крагујевац и Краљево, у којима су биле немачке снаге. На привремено слободној територији живело је скоро милион становника. Под притиском устаника, Немци су после предаје града Пећанчевим четницима напустили Ужице 21, а Пожегу 22. септембра. Партизани су 24. септембра опколили град и приморали четнике да се повуку. Иако су партизани и четници неколико пута водили преговоре о сарадњи, чак су се и Јосип Броз и Драгољуб Михаиловић састали у два наврата, у селу Струганику (19. септембра) и селу Брајовићима (26/27. октобра), ови сусрети нису допринели успостављању чвршће сарадње, па је привидно борбено савезништво трајало кратко – до почетка немачке офанзиве на Ужичку републику.

Током октобра и новембра 1941. Ужице је постало седиште Врховног штаба партизанске војске. Доласком Јосипа Броза Тита и Врховног штаба, Ужице је постало средиште устаничког покрета за Југославију. На том слободном подручју постављени су основни елементи нове државне организације. У Ужицу је обновљена производња у Фабрици оружја и муниције, ткачници, хидроцентралама, ложионици, кожари, штампаријама, занатским радионицама…

На ослобођеној територији развијен је интензивни културни живот. У Ужицу су штампани листови. Формирана је Уметничка чета, која је организовала приредбе. Ликовни атеље основан је на иницијативу Врховног штаба, а његови чланови били су Драгољуб Вуксановић, Пиво Караматијевић, Бора Барух, Јурица Рибар. Организована је и здравствена служба. Одвијао се железнички саобраћај.

Сукоби између четника и партизана погодовали су Немцима. Они су припремали офанзиву на слободну територију, која је почела 25. новембра 1941. главни правцима удара Ваљево – Ужице и Краљево – Чачак – Ужице. Немци су брзо напредовали. На Кадињачу, пред борбену групу „Запад А” упућен је, 28. новембра увече, Раднички батаљон. Немци, далеко бројнији, технички опремљенији и војнички одлично обучени, брзо су сламали отпор бранилаца, избили су на гребен Кадињаче и затворили обруч око Радничког батаљона. Батаљон се нашао у безизлазном положају. Немачка војска 1. децембра избила је на Увац, на демаркациону линију с Италијанима, чиме је практично завршена офанзива на Ужичку републику.