Кад путник дође или прође кроз и поред Ужица, првенствено му скрену пажњу ужички солитери или куле и зграде израђене у интернационалном стилу. Њихова градња је започела крајем педесетих и шездесетих година 20. vека. У том периоду Ужице се убрзано развија, што прати архитектура. У грађевинарству се уводе нове технологије и материјали, првенствено у конструкцији, ентеријеру и обради фасада.
На периферији града се граде стабени комплекси за запослене у фабрикама, ЈНА, МУП-а и друге. Од 1955. до 1958. грађени су већи стамбени објекти уз Главну улицу на Слануши за потребе предузећа „Први Партизан“.
На некадашњој Житној пијаци 1961. изграђен је Трг партизана, значајан пример овог стила. Зграда ОШ „Нада Матић“ по пројекту архитекте Суботића је изграђена 1962, а три године касније ОШ „Стари град“.
Београдски пројектни биро „Урбс“ пројектовао је стамбене објекте „Обнова“ и „Споменица“ на Главној улици. На углу Главне улице и Стахињића Бана изграђена је стамбена зграда за потребе војске. Почетком шездесетих изграђени су стамбени објекти „Биоскоп“, „Комунална банка“, „Кула“, „Вартекс“, који Ужичани назваше „Болнички солитер“, јер су ту добили станове здравствени радници. Тада је изграђена и пошта, коју сруши НАТО алијанса 1999. године. У првој половини шездесетих изграђене су стамбене зграде на Ракијској пијаци и солитер код Алексића моста.
У интернационалном стилу изграђена је 1972. стамбена зграда „Бели двор“, коју су пројектовали арх. Љупка Андонова и грађ. инж. Ненад Пешић. За комплекс стамбено пословног блока „Златибор“ арх. Станко Мандић награђен је 1972. Борбином наградом за архитектуру. Крајем седамдесетих саграђен је „С солитер“, „Борачки солитер“, „Три куле“ на Росуљама и пословно-стамбени блок на Ракијској пијаци. Објекте у овом стилу, са којим је речено да су Ужичани дохватили небо, пројектовали су архитекте: Милорад Пантовић, Иван Антић, Добрила Ивановић, Иванка Распоповић, Иванка Гавранчић Сокић, Нада Тодоровић, Микица Јовановић и др.
