Žarko Petrović kompozitor, poslednji romantičar

430

Žarko je rođen u Užicu 1932. godine. Bio je istaknuti jugoslovenski kompozitor, muzički aranžer, dirigent i klavirista i pesnik. Završio je užičku Gimnaziju uz sticanje muzičkog obrazovanja kod poznatih pedagoga Miodraga Luleta Jovanovića i Marije Buzurović. U Beogradu je studirao komponovanje i aranžiranje kod profesora Miladina Vlaina, Mihovila Logara i Voislava Ilijića. Kao jedan od poslednjih romatičara jugoslovenske zabavne muzike bio je prisutan više od 60 godina na muzičkoj sceni.

Žarko Petrović diriguje sopstvenim orkestrom na snimanju “Jesenjih elegija”
Žarko Petrović diriguje sopstvenim orkestrom na snimanju “Jesenjih elegija”

Njegov stvaralački opus obuhvata više od 3000 naslova kompozicija i desetinu muzičko književnih dela. Konponovao je muziku za filmove, pozorišne i baletske prestave, orkestarsku i zabavnu muziku, džez, romanse, klavirsku i muziku za igru. Uradio je brojne orkestracije, zapise, harmonizacije i aranžmane starogradskih pesama, romansi i solunskih pesama. Na skoro svim svojim pločama, muzičkim kasetama i kompakt diskovima najčešće je nastupao i kao dirigent svog orkestra „Romansa“ i „Orkestra Žarka Petrovića“. Sarađivao je sa više od 200 vokalnih solista iz raznih muzičkih žanrova, mnogima je bio muzički pedagog.

Njegove kompozicije izvođene su u inostranstvu u Evropi, Americi, Australiji. Neke su i snimljene, a stihovi prevedeni na razne jezike. Žarko Petrović je dobitnik brojnih nagrada i priznanja za umetnički i stvaralački rad, među kojima Zlatne značku Kulturno – prosvetne zajednice Srbije (1991.) i dve plakete Beograda (1969. i 1984.) Od 1963. i nagrade stručnog žirija na festivalu „Beogradsko proleće“, postao je jedan od njegovih sibola po broju osvojenih nagrada. Na samostalnom koncertu u Domu sindikata 1998. proglašen je za apsolutnog pobednika tog festivala. Platinasta ploča, sedam zlatnih ploča i deset srebrnih, znak su priznanja njegove popularnosti i saradnje sa diskografskim kućama.

Mladi Žarko Petrović zabavlja komšije Prohorove na slavlju
Mladi Žarko Petrović zabavlja komšije Prohorove na slavlju

Žarko Petrović 1997. u emisji “Biografija” TV5 Užice je rekao:
“Odrastao sam u patrijahalnoj porodici, građanskog reda i rada, uz lepe reči roditelja, učitelja, prijatelja. Mislim da sam imao dosta simpatija kod okoline, a i ja za nju. Igrao sam klikara, imao dilemu da li da se bavim fudbalom, tenisom ili muzikom. I pobedila je muzika. Kao dete, prvo sam svirao gitaru, onda sam prešao na harmoniku, klavir. Svirao sam i džez trubu, možda jedini tada u Užicu, ali mi to nije bio osnovni istrument. Vodio sam đačko – školski orkestar “Karavan”, koji je imao velikog uspeha u ovom delu Srbije i verovatno bio jedinstven. Malo se džez svirao, malo se svirala zabavna muzika. Ja sam tada radio aranžmane na Djuk Elingtona, Geršvina, a imao sam neke svoje početničke kompozicije. Kad sam otiišao za Beograd, onda se taj orkestar “ljuljao”, raspao.

Moje sećanje na muzičko detinjstvo je vezano za taj orkestar. Dogodilo se da je za doček 1949/50. u “Karavanu” sviralo 12 muzičara đaka, radnika… U “Sokolani”, koje nažalost više nema, sviramo za Novu godinu, sviramo nas 12, to se u Užicu dogodilo. Svi misle da sam se proslavio pesmom “Sve moje jeseni su tužne”, koja je stvorena od emocija i nostalgije za zavičajem. Mislim da je to počelo onog momenta kad sam svirao u “Sokolani” ili u Maloj sali Gimnazije, onda je počela da se obraća pažnja na mene. Kada sam započeo da sviram klavir, voleo sam Šumana, Šuberta, Šopena, uglavnom romantičare. Kad sam počinjao svirao sam džez i zabavnu muziku. Najviše sam voleo tad Djuk Elingtona. Ja pripadam romantičarskom ehu.

Čika Žarko Petrović kako ga pamti većina Užičana danas
Čika Žarko Petrović kako ga pamti većina Užičana danas

Treba da prođe vreme da bi neko nešto bio ili da je stvarno. Ja sam ostao kao kompozitor, a kad mene ne bude, i dalje ću biti tu i kao da se borim za svoju muziku. Ako nešto živi preko 40 godina, onda znači da u toj umetnosti ima nešto, da nešto večno živi. Kao pobedu svoga duha, štitio sam iskrenost u umetnosti. Romantiku, jaku inspiraciju, sa namerom da moja umetnost i dalje živi, nikada da nagradu uveče primim, a da ujutru pesma nestane, aplauz slušalaca ostao je da živi nije se završavao onda kada sam primio nagradu.”

Žarko Petrović je u to vreme bio najpopularniji užički mladi muzičar. Voleo je da svira, nije odbijao komšije, uvek bi se trudio da uveliča proslave gde se zadesio, na opštu radost prisutnih.

Ova jesen 2018. godine biće tužna bez velikog kompozitora, Užičanina sa Klisure. Žarko Petrović je preminuo 15. septembra u Beogradu, u svojoj 85. godini života. Kao i mnogo toga još iz Užica, preselio se u užičanstveni sajt nezaborava svog rodnog Užica.