Akademski slikar Božo Kovačević (“Moj rođak sa sela”) u rodnom mestu 1981. godine podiže mali „umetnički grad“. Na tom prostoru od oko devetsto kvadratnih metara, ispunjenih autetničnom zlatiborskom arhitekturom, nalaze se izložbeni i radni prostori. Zauvek sam zahvalan njegovoj ženi pok. Nadi Kovačević, fizioterapetu u bolnici na Banjici, koja mi je nesebično pomogla da se vratim posle loše urađene operacije loma noge i gipsanog korita u užičkoj bolnici.
Inače, Božo Kovačević je rođen 1934. godine na Borovoj Glavi na Zlatiboru, gde je izgradio taj umetnički gradić, po kome je bio poznat. Krajem pedesetih godina prošlog veka studirao je na Akademiji likovnih umetnosti, a početkom šezdesetih odlazi u Pariz na usavršavanje. Postdiplomske studije završio je kod Đorđa Andrejevića i Ljubice-Cuce Sokić. Neko vreme boravio je u Njujorku, gde je tokom 1965. i 1966. godine imao četiri velike grupne međunarodne izložbe. Tokom osamdesetih samostalno je izlagao u Kairu, Frankfurtu i Minhenu. Kako se početkom osamdesetih opredelio za pejzaže, na njegovim slikama dominiraju predeli Zlatibora, Dunava, Đerdapa, Boke Kotorske, Dalmacije i drugih mesta. Preminuo je 26. novembara 2010. godine u Beogradu.
