Одрастали смо под строгим надзором родитеља. Морало се знати када се, где се и са ким се излази и до када. Непослушност се кажњавала забраном излазака ван школе. Зато смо сви завидели овим младим људима на њиховој “слободи”, које смо звали “Хипици”.
Драган Р. Филиповић: „С лева Миломир Индијанац, Бели Тхе, Маче, Лари, Дага, Милош Конфучије.“
Ужице је нереално место, а то провалите кад кренете да се верете по узбрдицама око града, свим оним језиво стрмим путељцима који воде до огромних насеља, начичканих по брдима око центра.
Интелектуалан свет је додуше могао често у “Политици” да прочита чланке о догађањима у Немачкој које је писао стални дописник из Берлина који се потписивао са “X Y”.
Моје разочарење у медијске куће је нестало после неколико дана, кад су се на изложби појавили мали ђачићи основци, а аутор је био због тога сретан.
