
Некад омиљено место Ужичана разних генерација – кафић “Топ”.


И онда, једнога дана, била сам студент друге године, мој деда је заувек отишао. И после њега ни Ужице више није било исто, ни кућа у коју сам тек понекад успут свраћала.

У новије доба “Лепиња са све” почела је да се једе уз јогурт и проширила се по целом ужичком крају.

После II светског рата у Ужицу је основано аумобилско-бициклистичко друштво “Пролетер”.