
Негде доле испод “Мегдана”…

И онда, једнога дана, била сам студент друге године, мој деда је заувек отишао. И после њега ни Ужице више није било исто, ни кућа у коју сам тек понекад успут свраћала.

Мој Влајко је имао интересантне идеје, поставио је ову фотографију његовог тростуког рекламног паноа великог формата на самом почетку изложбе.

Не треба правити мале планове, већ оне који су у стању да ускомешају људску крв.