Na mestu koje ću opisati nalazi se raskrsnica na Glavnoj užičkoj ulici koja pripada toponimu “Megdan”. Taj toponim koji dobi ime zbog turskih i...

Pred kraj dvadesetog veka mi, zaljubljenici u staro Užice, na čelu sa profesorom Miloradom Iskrinom došli smo na ideju da bi bilo veoma dobro...

Prva Jugopetrolova benziska stanica u T. Užicu je završena na samom početku šezdesetih godina 20. veka na raskrsnici Omladinske, Obilićeve i Vukole Dabića.

I onda, jednoga dana, bila sam student druge godine, moj deda je zauvek otišao. I posle njega ni Užice više nije bilo isto, ni kuća u koju sam tek ponekad usput svraćala.

Napravljena je u posleratnom periodu gradnje pedesetih godina, za potrebe Valjaonice bakra.

U novije doba "Lepinja sa sve" počela je da se jede uz jogurt i proširila se po celom užičkom kraju.

Zanimljiv zbog svog neobičnog enterijera, kafe "Revolt" je po otvaranju zadobio veliku pažnju gostiju i postao užički mejstrim hit.

Od 1974. na tom mestu je bila Robna kuća “Metalotehna” na spratu, u prizemlju je bio “Ekspres restoran“, prvi te vrste u Užicu.

Časovničarski zanat je počeo da uči u Užicu, a završio ga je u Beču. Bio je jedan od najuticajnijih socijalista u Užicu i celom kraju s početka 20. veka.

Otkako znam za sebe, u pekari „Kod Šuljage“ se spremala autentičana užička „lepinja sa sve“ i pekli jagnjići i prasići.

Ne treba praviti male planove, već one koji su u stanju da uskomešaju ljudsku krv.

Godine 2002, tu u Obilićevoj ulici, na tajanstvenom, zaklonitom mestu, ostatku staroga Užica, otvorena je kafe - galerija Quattro.

Jedan od najpopularniji užičkih kafića bio je “LA“.

Sudeći prema priloženoj fotografiji, čini se da smo na Divljem zapadu. Nismo, na užičkoj smo raskrnici na “Megdanu”, toponimu koji dobi ime zbog turskih i srpskih dečaka čobana, koji tu biše megdandžije.

Ovo sam slikao 1966. godine, aparatom "Alteks", koji sam dobio od oca na poklon.

Moj Vlajko je imao interesantne ideje, postavio je ovu fotografiju njegovog trostukog reklamnog panoa velikog formata na samom početku izložbe.

Na fotografiji je vlasnik "Radiotona", Veselin Virić Veke, ispred svoje radnje, koja se nalazila na "Megdanu".

Posle II svetskog rata u Užicu je osnovano aumobilsko-biciklističko društvo "Proleter".

Bilo je to 1882. Risto je iz Nemačke doneo kožno sedlo, koje je potom izloženo na prvoj poljoprivrednoj izložbi iste godine u Beogradu.

Godina 1999. bašte: "Satelit", "Romansa", "Ekspres restoran".

Kuća poznatog užičkog trgovca Milutina Simovića, koji je 1935. godine izabran za predsednika opštine Užice.

U vreme moje mladosti, sedamdesetih i osamdesetih, podšišivao sam se i brijao u berberskoj radnji "Kod Lajoša".

Nekad omiljeno mesto Užičana raznih generacija - kafić "Top".

Scenario filma "Prvi građanin male varoši" je prilagođavan prema tadašnjim događanjima, tokom izgradnje trga.

Negde dole ispod "Megdana"...

Kada se pređe Kasapčića most i krene ulicom prema "Megdanu", najvažniji objekat toga dela grada bila je naravno kafana. Imalo je niz kafana na tom mestu, koje su bile poznate u užičkoj čaršiji.

Jedna od prvih modernih stambeno - poslovnih zgrada sagrađena pedesetih u Užicu na "Megdanu".

Na raskrsnici Omladinske ulice, na početku ulice koja vodi ka Parčiću i Hotelu "Palas", bila je benzinska pumpa.