Sedamdesete godine u Užicu bile su poprilično razdragane, standard je bio na vrhuncu, mladi su mogli da se opuste i uživaju. U Omladinskom klubu pratio sam kao muzički urednik domaću muzičku pop scenu ali ipak više trendove sa zapada, pa se u Užicu pojavilo dosta rok-sastava, po uzoru na američke i britanske bendove koji su se prilagođavali publici mladih. Zbog njih sam da bi doprili do publike organizovao tokom sedamdesetih seriju programa koji su nosili naziv “Rok Izlog”, na kome su se kvalitetom takmičile Rok grupe užičkoga kraja. Sedamdesetih u svetu je bila popularna i disko muzika, pa je po uzoru na strane diskoteke, osnivana početkom sedamdesetih Užicu pri Omladinskom klubu prva diskoteka.
Godine 1974. Kada sam je preuzeo kao muzički urednik i disko džokej počela je da radi u engleskom stilu, imala je popodnevni matine, i večernji termin. To je mnogo značilo nama, rok – , poklonicima “izgubljenoj generaciji” pripadnicima još nedovoljno priznate “religije” koja je u to vreme dobila svoje prve mučenike kao što je Jim Morrison, Jimy Hendrix, Jenis Joplin a bilo je i potvra spolja kad je njeno visočanstvo engleska kraljica odlikovala The Beatls. To su bile potvrde spolja da i mi u komunističkoj zemlji negde pripadamo. Više nismo bili Titovi, niti je on bio naš… Ja, sasvim mali protagonista u okviru globalnih rok – zbivanja, osetio sam proporcionalno svojoj marginalnoj ulozi dozirano, i sjaj I bedu kojom me je zasulo Njeno Veličanstvo Pop kultura, posebno Rok. Tog juna dok sam se kasno ushićeno vraćao kući zbog uspešne večeri “groznice subotnje večeri” u OK diskoteci, razmišljao sam da bi trebao da zapišem kako je Pop kultura, koje su njene ikone delovala na mlade Užičane i njihov ukus. Nešto kasnije sam to uradio I dosta toga objavio u raznim časopisima i omladiskim listovima. Iskoristiću hronologiju sedamdesetih ovoga juna 1978. Napisaću pregled događanja koji su što se tiče Pop i rok muzike koji mi je ostao u glavi do današnjih dana ove 2022. godine.
Inače ovih junskih večeri Užice je tresao zemljotres zvani disko muzika a epicenter je bio na Trgu u Omladinskom klubu. Sedamdesete su zasigurno bile godine disco muzike koja postaje popularna širom sveta sredinom sedamdesetih godina. U Evropi poznata pod nazivom Euro disco music. Pored disco muzike u Užicu u toku sedamdesetih postojao je veliki interes za funk, smooth jazz, jazz fusion i soul muziku. Rock muzika je igrala značajnu ulogu na zapadnoj hemisferi, dok se punk rock počeo probijati u drugoj polovini decenije.
Hard rock, progressive, art rock i heavy metal zvuk su postizali povremeno oduševljenje kod mladih Užičana. Nastanak muzičkih žanrova u vidu reggae i hip hop muzike počeo je da se primećuje ali nije bilo nekog većeg Interesovanja.
Kao što sam naglasio popularnost disco muzike je vezana za sredinu sedamdesetih godina kada su disco klubovi postali glavno mesto izlazska i provoda. Prvi veći hit disco muzike objavljuje u Americi Van Mc Coy (The Hustle), njegov uspeh nastavljaju pevačice Donna Summer, Gloria Gaynor i Anita Ward, dok je u Evropi glavna disco diva bila Dalida. Veliki uticaj na disco maniju imao je 1977. kultni film Saturday Night Fever sa John Travolta uz muziku grupe Bee Gees. Upravo muzički album grupe Bee Gees iz pomenutog filma je oborio sve rekorde u prodaji, što je trajalo sve do 1983 godine kada se pojavio kultni album Michael Jackson – Thriller.
Osamdesetih godina posle euforije, disco klubovi postaju smatrani kao dekadentna mesta za okupljanje mladih koja su vezivana za drogu i promiskutetni sex, proizvodnja disco muzike postaje jako skupa pa se pojavljuje novi žanr baziran na electronic i synthesized muzici poznat kao new wave čiji su najpoznatiji predstavnici bili Blondie (Heart of Glass), The Knack (My Sharona), grupa Devo (Whip it) i Talking Heads (Once in a Lifetime).
Američka rock scena sredinom sedamdesetih je vezana za veliki kvalitet hard rock muzike čiji su najznačajnjji predstavnici bile grupe: Alice Cooper, Deep Purple, Led Zepelin, The Who, Nazareth, AC/DC, Black Sabbath, Kiss i Blue Oyster Cult. U drugoj polovini decenije uspeh su postigli i Lynard Skynard, Aerosmith, Rush, Journey, Boston (More Than a Feeling) i Boston (Come Sail Away). Popularnost psychedelic rocka je znatno opala nakon prerane smrti Jimi Hendrixa, Janis Joplin i Jim Morrisona, kao i raspada kultne grupe The Beatles.
Country rock kao kombinacija rock i country muzike još uvek je beležila komercijalne uspehe preko hitova Bob Dylan, The Birds, The Eagles, Gram Parsons i Linde Ronstadt. Glavne zvezde progressive rock ili takozvanog arena rocka zbog specijalnih efekata i maltene pozorišnog performance su bili u Americi: Steel Heart, Frank Zappa, Blood, Sweat and Tears, Styx dok su u Evropi najpopularnije bile britanske grupe Supertramp i ELO.
Pojava punk muzike dovodi i do nastanka punk rocka čiji su prvi predstavnici u Amerci bili The Ramones i Blondie, dok je stari dobri blues rock još uvek držao svoje pozicije zahvaljujući Eric Clapton, ZZ Top i George Thorogoodu.
Nežni i pevljivi soft rock ili takozvani pop-rock je doživljavao veliku uspeh, najpoznatije grupe su bile: Carpenters, The Jacksons 5, The Osmonds, Queen, The Guess Who i Bay City Rollers. Popularnosti ove vrste muzike su znatno doprineli indivudualni vokali i predivni hitovi, izdavajamo kod muškaraca:
Tom Jones, Englebert Humperdinck, Leo Sayer, Rod Stewart, Barry Manilow i Shaun Cassidy, a kod žena: Cher, Dionne Warwick, Barbra Streisand, Carly Simon, Rita Coolidge i Hellen Reddy. Povremene uspehe tj. hitove u interpretaciji soft rocka su imali takodje: Carole King (It’s too late), James Taylor, Billy Idol, Chicago i najzad britanska grupa Fleetwood Mc čiji je album ‘Rumours’ bio najprodavaniji album decenije.
Country pop muzika je i dalje držala svoje pozicije , a najbolji predstavnici te muzike u tom periodu su bili : Don McLean, Joni Mitchell, Jackson Brown, Paul Simon i Kris Kristofforsen.
Rane sedamdesete godine obeležile su sem raspada Bitlsa raspad dueta Simon & Garfunkel kao i odlazak Diane Ross iz grupe The Ramones. Svi nastavljaju svoje solo karijere i vrlo ubrzo izbacuju hitove koji će obeležiti celu dekadu, Diana Ross (Ain’t No Mountain High Enough), Simon (50 Ways To Leave Your Lover) dok je poslednji hit dueta Simon & Garfunkel (Bridge Over The Troubled Water) postao antologijska pesma.
Posle disco, funk muzika je bila najpopularnija u toku sedamdesetih godina. Ova vrsta muzike je nastala pod uticajem Afro Američkih muzičara, a karakterišu je izraženi ritam u odnosu na melodiju uz upotrebu basa i ‘ wah wah ‘ zvuka. Najpoznatiji predstavnici te vrste muzike su bili: James Brown, Stevie Wonder, Sly and the Family Stone, The Commoders, War, Zapp, The Brothers Johnson Koll & the Gang, Rufus i The Meters.
Fenomen pop scene sedamdeseth svakako predstavlja grupa The Jacksons 5 – petoro braće : Jackie, Tito, Jermaine, Marlon i Michael koji su uspeli da na svom prvom albumu ostvare četri hita koji su bili nedeljama na vrh top lista : I want you back, ABC, The Love You Save, I’ll be there. Nakon nekog vremena grupa se raspala pa su Jermaine i Michael nastavili solo karijere. Vrlo ubrzo Michael izbacuje dva velika hita Don’t Stop ‘Till You Get Enough i Rock with You koji su već tada ukazali na njegov izuzetan talenat koji će svoj zenit dostići u toku osamdesetih i devedestih godina.
Na evropskoj muzičkoj sceni sedamdesetih godina pop muzika doživljava takodje veliki uspeh koji je započet švedskom grupom ABBA nakon pobede na Eurovision Song sa pesmom Waterloo, dugo će se pamtiti njihovi brojni hitovi, a mi izdvajamo: The Dancing Queeni Take a Chance on Me. Sigurno je da je najveći pop pevač tog vremena bio Elton John čiji hitovi: Crocodile Rock, Goodbye Yellow Brick Road, Bennie and the Jets, Don’t Go Breaking My Heart se slušaju već decenijama.
Evropska rock scena je već na samom početku decenije doživela šok nakon raspada grupe The Beatles čiji poslednji hit ‘Let It Be’ je upravo objavljen 1970 godine. Nakon razlaza grupe John Lennon, George Harrison, Ringo Starr nastavljalju uspešno solo karijere, dok Paul Mc Cartney formira novu grupu Wings. Ubrzo grupa Wings promoviše svoja dva hita: Silly Love Songs, My Love dok George Harrison snima čuveni hit My Sweet Lord.
Najpoznatiji predtstavnici na evropskoj sceni u heavy metal muzici su bili: Led Zeppelin, Black Sabbath, Deep Purple, dok se pod njihovim uticajem kasnije pojavljuju i Judas Priest i Motorhead. Tokom sedamdesetih godina na evropskoj sceni progressive rock nastao pod uticajem blues i psychedelic rocka iz 60 tih godina doživljava veliki uspeh. Aranžmani pesama vrlo često koriste elemente klasičnog jazza ili delove nekih lokalnih muzika iz različitih delova sveta, dok je tekst apstraktan i baziran na fantaziji. Najpoznatiji predstavnici ove vrste muzike su bili: Yes, Genesis, Pink Floyd, Jethro Tull, Soft Machine i Emerson, Lake&Palmer.
Glam ili glitter rock je nastao u Engleskoj početkom sedamdesetih godina nakon post hippie ere, karakterišu ga izvodjači sa specijalnim kostimima, stilom, ponašanjem, sve je dozvoljeno samo da bude ekscentrično. Predstavnici ove vrste pravca su: David Bowie, Roxy Music, Mott the Hoople, Marc Bolan, i T Rex.
Najpoznatiji predstavnici evropske scene što se tiče soft rocka su bili: Fleetwood Mc, 10cc, Mungo Jerry, Rod Stewart, Cat Stevens, Steve Winwood i nezaobilazni Elton John, dok su popularni i inovativni predstavnici punk rocka bili: Sex Pistols i The Clash.
Sedamdesete godine donose i Australiju na vrh top lista, neosporno da se mora pomenuti grupa AC/DC i njihov album Highway to Hell, nezaboravna grupa braće Gibbs – The Bee Gees koja je snimila nekoliko hitova poput: How Deep Is Your Love, Stayin’ Alive, Jive Talking, Night Fever, dok je član grupe Andy Gibbs postigao solo uspeh sa hitovima: Just Want to Be Your Everything, Shadow Dancing. Svakako da je najveća ženska muzička zvezda Australije bila Olivia Newton – John koja je osvojila tri Grammysa najpoznatiji njeni hitovi su bili: Let Me Be There Honestly I Love You.
Neizbrisiv trag na muziku sedamdesetih godina je ostavila pojava reggae zvuka koji je nastao zahvaljući grupi Wailers koju su osnovali Bob Marley, Peter Tosh i Bunny Wailer tokom šesdesetih godina svirajući tada ska i rocksteady muziku. Početkom sedamdestih Wailers uvode reggae zvuk, ali se grupa uskoro raspada 1974 godine, a Bob Marley nastavlja svoju vrlo uspešnu karijeru koju najbolje ilustruju hitovi: No Woman, No Cry i album Exodus sa tri velika hita: Jamming, Turn Lights Down Low, One Love.
Kao što se može primetiti sedamdesete godine su bile vrlo bogate u muzičkoj produkciji, vrlo teško je izabrati hitove iz različitih muzičkih žanrova koji si obeležili deceniju, danas ih sve možete preslušati na Jutjubu. Zato sam sve pesme i izvođače pisao na engleskom jeziku da bi zanteresovani sve što ih interesuje našli lako.
Što se tiče naše muzike tokom cele decenije sedamdesete bio je vrlo prisutan trend mešanja etno zvukova sa rok i pop muzikom. Bijelo dugme postalo fenomen, najpopularniji bend i u Užicu sedamdesetih. Njihov koncert 1977. kod Hajdučke česme pred oko 100.000 posetilaca bio je najveći koncert u dotadašnjoj istoriji jugoslovenske rok muzike. Početkom sedamdesetih, osnovano je više grupa koje su svirale progresivni rok, kao Yu grupa, Korni grupa, Tajm, Smak. Nešto kasnije, osnovane su i grupe Leb i Sol, Parni Valjak, Galija. Hard rok su svirali Vatreni Poljubac i Divlje Jagode. Istovremeno, nasuprot rokerima-električarima nastajali su akustičari. To su bile akustičarske grupe – S vremena na vreme, Porodična manufaktura crnog hleba, Suncokreti iz Beograda, Drugi Način iz Zagreba i čuveni trio iz Niša – Lutajuća Srca Izvodili su uglavnom balade aranžirane sa dosta akustičnih instrumenata, gudača, flaute, često sa finim višeglasnim pevanjem.
Dubrovački trubaduri su bili jedinstveni po uspešno ukomponovanoj renesansnoj muzici sa narodnom dalmatinskom muzikom i šlagerima.
Sedamdesete su bile karakteristične po akustičarskoj muzici koju su izvodili brojni kantautori, po uzoru na Dilana i Koena, kao i dueti, na tragu Sajmona i Garfankla. Najpoznatiji dueti su bili Buco i Srđan iz Dubrovnika i Vlada i Bajka iz Beograda. Miladin Šobić bio je kantautor iz Nikšića, za razliku od ostalih akustičara, poznat po buntovnim, oporim pesmama sa socijalnom tematikom, njegova pesma “Džemper za vinograd” bila je studentska himna sedamdesetih. Dubrovnik je imao Ibricu Jusića, Zagreb Ivicu Percla (vanvremenska pesma “Stari Pjer”) i Dragu Mlinareca, Ljubljana Tomaža Domicelja, Beograd Srđana Marjanovića, Sarajevo Jadranku Stojaković.
Pod uticajem grupe Boni M, u Sarajevu je osnovana disko – pop grupa Mirzino jato, sa hitom “Apsolutno tvoj”Zabavna, šlagerska muzika bila je na svom vrhuncu, promovisana na brojnim festivalima.Splitski festival je bio u zenitu, iza koga je ostao niz letnjih evergrinova. Pojavila se nova generacija pevača: Mišo Kovač, Oliver Dragojević, Kemal Monteno, Bisera Veletanlić, Josipa Lisac, Beti Đorđević i mnogi drugi. Glavna zvezda bio je Zdravko Čolić, koji je brzo izrastao u opštenarodnog pop-idola, i koji je punio dvorane i stadione, spektakularnim nastupima sa plesnom grupom “Lokice”.
Sedamdesetih, u Sarajevu se razvila i specifična pop-škola: pored Indeksa, formirano je nekoliko pop-rok grupa-Ambasadori, čiji su pevači kasnije napravili karijeru: Zdravko Čolić, Ismeta Dervoz, Jasna Zlokić i Hari Varešanović.Tu su i grupe Kod i Rezonansa, koja je nazvana “akustičarsko Bijelo dugme”, jer su koristili stare instrumente i violine. Najpopularnija domaća pop grupa sedamdesetih bila je Pro Arte, sa harizmatičnim pevačem Čobijem. Emisija, Zdravo mladi.
Vratimo se gradu, ovoga juna 1978. godine završen je solliter S1 stambenog bloka “Lipa” u kome su od ukupno 121 stana valjaoničari dobili 92. Pred soliterom gde je nekada radila TV5 kasnije nazvanog zbog nekoliko ubistava i samoubistava “Crna dama” su se delili ključvi, a i sledećih dana, naročito u liftovima na stepeništima pa i na terasi na vrhu zgrade je vladala gužva. Većina je navalila da se udmah useli. Jedni zato što su dugo čekali krov nad glavom a drugi zbog straha da ih neko ne preduhitri ili da se nešto umeđuvremenu neizmeni. Najviše posla je imao šef odeljenja za standard Valjaonice Radiša Grbić koji je davao ključeve i vodio evidenciju. Liftovi su gotvo neprekidno bili u pokretu, i dan i noć… Od ovoga useljavanja ruke su trljali i užiški trgovci naročito oni koji su prodavali nameštajj i aparate za domaćinstvo. A onda jednog dana se sve smirilo novi stanari, su se navikli na svoje nove stanove za kojima su čeznuli godinama.
Na literarnom konkursu koji je raspisao Klub samoupravljača je pobedila Radenka Bogdanović inače učenica završnog razreda trgovine. Ona je u završnom delu svoga teksta o samoupravljanju napisala: – I zato, poleti radniče u visine, pokaži svoje hrapave ruke, ne daj se ponorima – progres je pred tobom. Ostani tu gde si, nadomak sunca što nikad ne sagoreva. Tvoje oči su te gore dovele, tvoja savest te tamo dnela, a ruke stvorile mir, spokoj i sreću.
I ostaše takva ta sreća velika i jedinstvenasamo u toj zemlji na Jugu Balkana, do kraja naših života, do kraja života budućih generacija, ostati zauvek. Samo se još više može uzeti od sunca, uzeti još malo spokojne svetlosti i dati svakome koliko mu treba za mir i ne plaća porez skroman život, a za uzvrat od svakoga uzeti onoliko koliko može dati. Radiće svako kolko može i dobijati koliko mu treba. To su nove težnje, nova shvatanja za dobrobit čoveka, to je komunizam i čvrsto verujemo u njega. Samoupravljanje je naša nada.
Šta se tokom juna ove 1978. godine važano događalo, najavljena je gradnja hotela i motela u Čajetini. Hotel koji nikada nije sagrađen trebao je da se gradi na mestu restorana “Muzej”, namenjen građanima Čajetine i prolaznicima na putu za Jadran. Osim 18 ležajeva trebao je da ima kafanu od 120 mesta, restoran sa 80 i banket salu sa 16 mesta. U Arilju je formiran Opštinski vatrogasni savez. Na gradilištu hidroelektrane Bajna Bašta rađen je desetogodišnji remont opreme i bušenje zida brane. Opet su Kunezi posetili Valjaonicu ovoga puta je to bila delegacija novinara agencije “Hisinhua” na čelu sa urednikom “Žeminžiboa”, Hu či Veinom. Osnovna užićka banka je na glavnoj kapiji Valjaonice otvorila šalter tako da su radnici Valjaonice sem podizanja i ulaganja štednje mogli tu da dignu i kredite.
