Једно време је Марија Мага Магазиновић била потпуно заборављена, а затим се догодила експлозија интересовања и Мага је добила улицу у Ужицу. Магина највећа заслуга за Ужице је њена Књига “Мој живот”, у коме даје детаљан опис Ужица са краја 19. века, описа људи, њиховог изгледа и облачења. Са невероватном женском прецизношћу, описује боје одеће, Ужичане тога времена, блиске и познате њеној породици. На свој седамдесети рођендан почела је да пише књигу „Мој живот”, која је објављена тек 2000. године. Објавио ју је Clio, а приредила Јелена Шантић. Ова сећања обухватила су период од 40 година узбудљивог живота ове хуманисткиње и борца за еманципацију жена. Мага Магазиновић живела је од 1882. до 1968. године, док се књига сећања завршава 1927. године.
Мага је 1952. напунила 70. година и тада је започела ту важну књигу за историју Ужица. Књига је на самом почетку 21. века изазвала велико интересовање Ужичана, нарочито у еуфорији склањања Титовог споменика с Трга и опште потраге нове демократске власти за заслужним Ужичанима, чија имена треба да замене неке улице и топониме из времена Титове Југославије. Тако је Мага добила једну од важних Ужичких улица, изграђену над дивљим Уремовачким потоком. У Магино време простор где је данас њена улица је била пустара у околини Ужица, са дивљим потоком, који је на свој начин садницама и младарима шибља спутавао Риста Тешић.
Имао сам петнест година тог септембра 1967, када сам захваљујући оцу Влајку тј. његовим пријатељима, упознао стару госпођу Магу Магазиновић у њеном стану. Били смо у Београду, а отац је користио сваку прилику да прикупља материјал за свој магистарски рад о ужичкој “физичкој култури”, њеним почетцима и развоју. Мага је била идеалан саговорник о тој теми. Она је била прва жена на самом почетку женске физичке културе, записана у Србији као зачетница модерног плеса. Гимнастику је посматрала као најстарији, уједно и најмодернији систем телесне културе, који је захтевао хармонију духа и тела. За Магу Магазиновић, телесност је био израз духовности. Маге се сећам као мудре, госпоствене жене, лепог ужичког старинског речника и патријахалних начела. Много касније сам сазнао да је госпођа Мага била прва жена српска новинарка у “Политици” и прва библиотекарка у Народној библиотеци Србије. Тада када смо је посетили, била је давно завршила рукопис за своју књигу, читала је неке делове оцу који је записивао…
Мага је одрасла на имању њенога деде повртара, које је било ту где је данас ужички музеј и вису изнад. Било је то лепо сређено имање са кућом “на бој” из турског времена”. Преко пута предивна кућа Поповића, првог председника српске Скупштине у време када је проглашена краљевина Србија. Поповић је имао рођака првога ужичког индустријалца, који је у “Јазовима” имао фабрику ђонова и ћебади. Е, он је имао сина Бранка Поповића, који ће постати познати сликар и моћан човек у Краљевини Југославији. Мага је одрасла са Бранком и у својој мемоарској књизи помиње га као своју прву љубав, “платонску”. Заједно су отишли на студије за Београд. Тада се и Магина породица сели за Београд, јорганџиски посао њеног оца Ристе Магазиновића, кренуо је у Ужицу веома лоше. Мага је у Ужицу завршила четири разреда реалке, а у Београду Вишу женску школу и дипломирала је на Филозофском факултету 1907. Глумила је у Радничком друштву “Абрашевић”, радила у библиотеци, писала у “Политици”, уређивала рубрику “Женски свет”, борила се пером за женска права, за бирачко право жене. Од 1907. Мага је професорка филозофије у Првој београдској женској гимназији, где је радила са прекидима 40. година. У то време се посветила ритмици и балету, похађајући, уз велика одрицања, курсеве тада водећих светских теоретичара и твораца модерне игре. Мага је у Берлину 1909. уписала школу Макса Рајхарта, била на курсевима балета Шарлоте Шпитер, на часовима слободног балета Исидоре и Елизабете Данкан. Затим је отишла у Хелерау у школу Жака Делкроза. По повратку у Београд, отворила је “школу за рецитацију, естетску гимнастику и стране језике”.
Затим су почели Балкански ратови. Мага је болничарка. Пред почетак Првог светског рата удаје се за Герхарда Геземана и 1915. године у Крагујевцу рађа сина Харалда – Рајка, који идуће године умире. Први светски рат јој односи оба брата. Ради као болничарка у Крагујевцу и Врању, а Геземан са српском војском прелази Албанију и одлази у Швајцарску. И Мага одлази у Швајцарску да посети мужа на лечењу, али и да за српску владу на Крфу проучава организацију швајцарских средњих школа. Крајем 1916. године, иако носи још једно његово дете, оставља Геземана, који не крије да се заљубио у другу. Мага се по рођењу ћерке Рајне враћа у Србију, а од Геземана се коначно разводи 1923. године.
После ратова, Мага је у Београду отворила “школу за ритмичку гимнастику”. У њеној режији 1926. изведена је премијера првог балета са домаћом темом “Јелисавета, мајка Обилића”, а 1936. основала је “Студенску фолклорну групу”, са којом је гостовала је у Цариграду, у Берлину на отварању Олимпијских игара, касније у Ници, Хамбургу и другим европским градовима. Почетак Другог светског рата доноси и пензију на месту просветног радника. По ослобођењу, две године води фолклорну групу у Абрашевићу, касније неколико година предаје у балетској школи ритмику, фолклор, историју игре и историјске плесове. Пише сећања, објављује књигу Историја игре и пише Уџбеник из ритмике који није објављен. За потребе народног позоришта је преводила драме. Њен највећи значај је што је утрла пут прихватању и ширењу уметности балета. Преко ритмичке гимнастике, донела је у Србију дух новог доба пре оснивања опере и балета.
Музеј града Београда организовао је велику изложбу о њеном животу и делу. Мага је заиста на јединствен начин обележила културну историју престонице Југославије у првој половини 20. века. Тако је Мага Магазиновић, просветитељка са почетка 20. века, једна од најзначајнијих жена свог доба. Њен рад је зашао у област етнологије, психологије, филозофије, образовања, историје уметности, културе, политике. И као и многи други скромни и несхваћени, ова образована жена остала је несхваћена. Умрла је у фебруару 1968. године, годину дана пошто сам је у посети заједно са оцем упознао у њеном стану у Београду. Ово је био есеј за оне који нису знали о коме се ради. Када крену данашњом улицом ту поред позоришта, да знају ко је била Марија Мага Магазиновић.
