Зора Топаловић је ћерка Илије Бошњаковића, рођена у Ужицу 1908. Стварала је велики број дела у прози и поезији, али остаје недовољно позната широј публици. Умрла је 1996. године у Београду.
У Ужицу није била само позната по свом литерарном таленту. Од близу 3500 жена и девојака, само је Зора, жена ужичког професора Јована Топаловића, шетала у панталонама. Иако је много њих трачарило, већина Ужичана је тврдила: “Баш је она Зора оргинална”. Песник Зора Топаловић је била једна од првих жена јунакиња урбаног Ужица у том времену између два рата, када су на многим јавним местима Ужицу још стајала упозорења: “Даме, без панталона, молим”.
Зора се појавила као једно од највећих ужичких изненађења. Сем што је носила панталоне, возила је скије, боб и била борац за женска права. Тада, када је постало је јасно да нова улога жене, садржана у послу, забави, добротворним друштвима, шетњама и спорту, захтева и ново одевање. Када су у ужичкој вароши одбачени модели са пуно материјала, турнир, корсет, високе потпетице и зашиљене ципеле, све што може да одговара само у доколици.
Зора је написала посебну ужичку књигу коју је назвала “Сага са Ђетиње”, о свом животу у Ужицу и страдању њене породице у Другом светском рату.
