На самом крају шездесетих и почетка седамдесетих у тиму “Слободе” су играли: Аранђеловић, Новаковић, Јокановић, Марић, Јокић, Доганџић, Фемић, Муратовић, Гардић, Иветић, Ђурић, Јагодић, Ђоковић, Кутлешић, Церовић, Симовић, Барјактаревић, Сљепчевић, Кнежевић, Дебељачки, Антић, Качар и Вукашиновић. Ови фудбалери и њихов тренер Крешимир Араповић остварили су највећи успех који је “Слобода” постигла, такмичећи се у другалигашком друштву. У јесењем првенству “Слобода” освојила је прво место.
И све до двадесетпетог кола пролећног првенства била је један од главних кандидата за првака Источне групе Друге савезне лиге, односно, за освајање другог места, које такође доноси учешће у квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу. “Слобода” није успела да обезбеди пласман који обезбеђује учешће у квалификацијама, поделила је бодове са крагујевачким “Радничким”, а утакмицу је на ужичком стадиону посматрало 7000 гледалаца.
“Слобода је тих неколико година са почетка седамдесетих имала већи избор заиста веома добрих фидбалера, тако да су скоро сваке године по два три играча мењала дрес “Слободе” и одлазила у клубове прве лиге или у клубове Друге лиге. “Слобода” је на њихова места мање-више непознате фудбалере, непроверених квалитета, који су тек у дресу “Слободе” стицали афирмацију…“
Немања Нешић: “Све три доње слике су из 1980-тих,. Бране Веселиновић у скоку је против Могрена 1983, а ово славље је поводом уласка у II лигу 1980. Иначе, успех о коме причаш је из сезоне 1968/69, када смо били јесењи прваци. Исти успех смо остварили и у наредној 1969/70 са тренером Валоком, када нам је за мало промакао улазак у I лигу.”
