Била је посебност средњовековне војне архитектуре у српским земљама. Саграђена је у ужичкој тврђави на крају 15. века, када су Турци доградили Алтомановића утврду. Имала је 8 етажа у висини од 24 метра. На најнижем налазио се бунар, у који је дотицала вода из Ђетиње, што је посади у утврди гаратовало увек свежу воду током опсада. Кула је приликом рушења утврђења, 1863. године, веома оштећена. Године 1910. Ђетиња ју је докрајчила.
По најновијим планирањима обнове ужичког Старога града, предвиђена је обнова Водене куле.
