Манифестацијa названa “Слет” су настале у време сокoлских друштава у којима је навише учествовала омладина. Први послератни фискултурни слет у Ужицу је одржан на тек до пола саграђеном стадиону у Беглуку, 22. јула 1945. године. Та традиција је настављена и следећих година послератних година у јуну. Парадом до стадиона и лакоатлеским вежбама је обележаван некадашњи дан “Фискултурника”, после рата дан Физичке културе. Организацију је радило “Соколско друштво”, које је касније названо ДТВ “Партизан”. Соколана је постала дом тог друштва.
Слетовима је предходило дефиле ушесника од ОШ “Андрија Ђуровић” (прве основне школе) Главном улицом до Стадиона у Беглуку. У Слетским вежбама учестовали су највише ученици средњих школа и пионири. Обавезна је била и војна музика.
Од 1953. године, свакога 25. маја, на Дан Младости, ораганизован је јавни час: слетске вежбе, атлеска такмичења, вежбе на справама, касније само слетске вжебе, понекад са преко 800 учесника по којма је био познат Јекличка и Јевђо, после њих мој отац проф. Влајко Ковачевић и мајка Вера наставница, која је правила слетски наступ на основу народног мелоса за пионире.
Мањи наступи су организовани на Дан општине, током дана државних празника на Тргу партизана и у Дому ЈНА. Најбољи вежабачи су издвајани и у Београду учествовали на слетовима за Дан младости, који је одржаван на стадиону ЈНА у Београду. Последњи слет је одржан 1982. године. Касније, после Влајка и Вере Ковачевић, слетске вежбе су припремали наставници из Гимназије – брачни пар Цвијовић, као и професори физичкога Момо Остојић, Милан Зечевић, Синиша Миливојевић.
У време слетова и пре и после рата владала је лепа презнична атмосфера, када би се Ужице преселило на трибине испред Соколане, а после рата на трибине Градског стадиона “24 септембар”.