Гудурић пре пекарског предузећа

3674

Направио сам мали експеримент и неколико дана запиткивао људе ко је “Гудурић”? Сви су ми рекли да је то ужичка пекара, пекарско преузеће, продвница пецива и бурека у блоку “Ц” и да је највероватније народни херој, по коме то ужичко предузеће носи име. Питао сам и Гугл, ни он није имао појма, о предузећу “Гудурић” је све знао, а о Сретену ништа… Зато сам решио да великој већини откријем тајну о тој тајанственој личности Сретену Гудурићу…

Сретен Гудурић
Сретен Гудурић

Сретен Гудурић није био народни херој, био је пекар и командант батаљаона.

Рођен је у селу Кратову код Прибоја 1916. године. Имао је 10 година када је дошао Ужице на пекарски занат. Радио је код ужичких власника пекара. Године 1936. у Ужицу је формирана Сидикалана подружница пекарских радника. Гудурић је био један од њених најактивнијих чланова, борио се за побољшање радних и животних услова пекара и њихових шегрта. Прво је био секретар, а затим и председник подружнице. Крајем јуна 1941. отишао је у партизане. За време Ужичке републике 1941, био је главни у партизанској пекари и у исто време командир Пекарске чете у саставу Радничког батаљона. По повлачењу партизанских јединица из Западне Србије у Санџак, изабран је за командира Другог ужичког батаљона.

Четнички командант Вук Калаитовић Калиат
Четнички командант Вук Калаитовић Калиат

Почетком фербруара 1942, у сукобу са четницима Вука Калаитовића Калаита и муслиманском милицијом Хасана Звиздића на Златару, Сретен је рањен у обе ноге и пренет у партизанску болницу у селу Радијевићи. Као тежак рањеник, који није могао да се креће, остављен је после повлачења партизана преко Лима. Калаитовићеви четници су га пронашли на Златару 6. фебруара 1942. и стрељали.

Пекарско предузеће у Ужицу носи његово име од 1949. године. Симпатични чико, брко на логоу ужичког пекарског предузећа “Гудурић”, нема везе са Сретеном партизанским командантом.

Лого пекарског предузећа "Сретен Гудурић"
Лого пекарског предузећа “Сретен Гудурић”

Ана Миловановић Екс Маричић: „Истинита анегдота: 70тих година, једна наша Ужичанка, госпођа 50тих година, отишла први пут у Београд! Цуњала се по Теразијама, огладнела, па питала радницу трафике: А где је овде Сретен Гудурић? Жена јој рекла да не зна! Она оде у неки локал па и њих пита исто: Где је овде Сретен Гудурић? Ови је питали, па где живи… Није им познато… А ова наша каже: Па није то нeко, него пекара!“