Užičani na posleratnim radnima akcijama (prvi deo)

502

U posleratnom haoasu pobednici su znali da je brza ekonomska obnova Jugoslavije preduslov da se srede politički i ekonomski. Zato je Tito sa saradnicima i pre završetka rata organizovao obnovu zemlje.

Zemlja u ruševinama, privreda uništena, nedostatak finansija, nedostatak kvalifikovanih radnika bio je samo deo problema koji su pratili posleratnu obnovu. Ali, najveća želja najvećeg dela stanovnika, posebno mladih, bila je želja za bolju budućnost, da što pre otklone posledice ratnih razaranja.

Jubilarna fotografija sa jubileja pruge Brčko-Banovići 1986.
Jubilarna fotografija sa jubileja pruge Brčko-Banovići 1986.

Omladina užičkog kraja dala je veliki doprinos u obnovi i izgradnji Užica, celoga kraja i dalje. Oslobođenjem okruga krajem 1944. godine i kasnije, omladina užičkoga kraja se radosno uključuje i daje veliki doprinos obnovi i izgradnji zemlje. Užice je bilo polusrušeno od savezničkog i nemačkog bombardovanja. Svi mostovi minirani i dignuti u vazduh, metalni prelomljeni… Aktivnim učestvovanjem mladih iz kraja u lokanim radnim akcijama, Užice je obnovljeno, sagrađene su i nove zgrade za potrebe stanovanja stručnih kadrova za dalju obnovu i privrednu izgradnju.

Posle radnih akcija kojima je obnovljeno Užice građevinski, privredno i politički, omladina užičkog kraja se uključila u velikom broju na republičke savezne radne akcije: od obrade vojvođanskih polja 1945, preko izgradnje pruga Brčko – Banovići, Šemac – Sarajevo, Banja Luka – Doboj, izgradnje autoputa “Brastvo-jedinstvo” do izgradnje Novog Beograda sve do 1951. godine.

Priprema užičke brigade na obradu vojvođanskih polja je trajala mesec dana. Iz Užičkog kraja učestvovalo je 384 omladinaca. Brigada se sastojala od tri bataljona, užički, zlatiborski i požeško-ariljsko-crnogorski. Komandant brigade bio je Evgenije Đorđević, a komandanti bataljona su bili Bogoljub Arsenijević, Jeremija Jeremić i Dragan Obradović. U pauzama između okopavanja kukuruza, užički brigadiri su oplevili 24 jutra pšenice i zobi. Vlade Smiljanić iz Ljubiša, koji je kopao za dvojicu, jednog dana je okopao 32 vrste, što je bio podvig. Na smotri brigada u Novom Sadu je odlikovan Oredenom rada II reda. Brigadiri su se vratili u Užice 30. jula 1945. sa zastavom, koju su dobili od omladine Vršca. Na svečanom dočeku na železničkoj stanici dočekao ih je veliki broj Užičana i lokalna vlast.

Obrada vojvođanskih polja 1945.
Obrada vojvođanskih polja 1945.

Na izgradnji pruge Brčko – Banovići, duge 92 kilometra, učestvovale su 3 užičke brigade, formirane 1946. godine: “Miodrag Milovanović Lune”, druga brigada “Željo Đurić” i treća “Aleksa Dejović”. Nijedan od učesnika nije bio mlađi od 16 godina. U to vreme omladina je smatrala da je učešće na radnim akcijama njihov patriotski zadatak. Uoči polaska svi brigadiri su postrojeni pred zgradom Sokolane. Najviše je bilo srednjoškolaca iz Užica, čitava odeljenja iz Gimnazije i Učiteljske škole, 317 brigadira. Pozdravio ih je sekretar okružnog komiteta narodnog odbora Milivoje Radovanović Farbin. Na tom svečanom ispraćaju brigade, govorio je i komandant brigade Sreten Bjeličić. Prva užička brigada je radila, posle vađenja panjeva stoletnih bukvi, na najtežem delu trase, tj. na potpornom zidu u Orlovačkoj klisuri, gde se često radilo i u hladnoj vodi do pojasa. Petog juna bili su proglašeni za najbolju brigadu i dobili javna priznanja, a 11 brigadira je proglašeno udarnicima. Povratak brigadira je bio veoma svečan, jer su učestvovali u julskim manifestacijama, vrativši se Užice te 1946. na dan kada je grad dobio Titovo ime.

Užička brigada radi u Orlovskoj klisuri
Užička brigada radi u Orlovskoj klisuri

Drugu užičku radnu brigadu “Željo Đurić” na gradilištu pruge, koja je zamenila Prvu, činili su većinom srednjoškolci iz užičkog kraja. Uoči polaska i oni su postrojeni ispred Sokolane, njih 270, od toga 37 dvojaka. Tu su dobili odeću i obuću. Štab ORA “Željo Đurić” sačinjavali su: Cvetić Vladimir, komandant, Jevtović Vojislav, zamenik komandanta, Ignjić Stevan, referent za kulturno-prosvetni rad, Krčevinac Dušan, referent za statistiku, Đorđević Mićo zv. Rus, referent za fizičku kulturu, Mijatović Slavojko, intendant, i Đurić Milica, referent saniteta. Brigadi je organizovan ispraćaj na železničkoj stanici, o tome su “Vesti” pisale:

“Tu su roditelji i prijatelji brigadira. Za to vreme brigada se postrojava. Četne i brigadne zastave se uzdižu više njihovih glava”.

I pravo u Orlovsku klisuru, da nastave rad na potpornom zidu, u hladnoj vodi do pojasa. Mićo Rus se sećao:

“Kad smo iskopali temelje u koritu reke, jedne noći naišla je strašna oluja, koja je zapretila da nam zatrpa temelje. Odmah smo se vratili na gradilište, podmetnuli stubove, daske, svoje grudi i ramena, te na taj način zaustavili katastrofu”. I Druga užička brigada je bila najbolja, a Mićo Rus je proglašen za najboljeg brigadira. Odlukom Prezidijuma Narodne Skupštine Jugoslavije brigada je odlikovana i Ordenom rada 3. reda. Pri povratku u Užice, brigada je srdačno pozdravljana na svim usputnim stanicama kroz koje su prolazili. Posebno je srdačno dočekana u Titovom Užicu.

Prvi voz na pruzi Brčko-Banovići (fotografija sa foruma Ljubitelji železnice)
Prvi voz na pruzi Brčko-Banovići (fotografija sa foruma Ljubitelji železnice)

Dok je Druga brigada radila tokom leta, treća brigada “Aleksa Dejović” je došla u orlovsku klisuru za vreme kiša i hladnog vremena. Ova brigada je sa 560 brigadira bila najbrojnija na trasi. Komadant brigade je bio Ljubinko Pantelić, zamenik Ljubo Jovanović, kulturno-prosvetni referent Momčilo Lalović, intedant Zoran Gerzić, sanitetski referent Mica Đurić, fiskulturni referent je bio moj otac student difovac Vlajko Kovačević, statističar Žika Stanković, a za predvojničku obuku je bio zadužen Žika Glumac. Radili su pod parolom “Juriš Ere na Orlovske stene”. Radili su danonoćno uz nadljudske napore i proglašeni za udarnu brigadu. Napravili su pravi podvig kad su ostali u orlovskoj klisuri tokom velikog nevremena sami, jer su ostale brigade bile prebačene u Kiseljak. Imali su zadatak da zaustave klizište, uspešno su završili posao i omogućili da se ispoštuje rok završetka pruge. Prolaskom voza kroz Orlovik počelo je slavlje brigade, koje je nastavljeno njenim povratkom u Titovo Užice, gde su dočekani sa velikim oduševljenjem. Pruga Brčko – Banovići je ustvari završena tri nedelje pre roka. To je zaista bila jedna velika radna pobeda omladine Jugoslavije. Imala je veliki privredni značaj za celu zemlju, naročito za Bosnu i Hercegovinu. Sve tri brigade iz užičkog kraja bile su najbolje u svojim smenama i proglašene udarnim, veliki broj učesnika je proglašeno udarnicima.