Забучје и његово подножје. Када пређете од Мегдана, некада Касапчића мост, стигли сте у Међај. Када се прође поред Драгове и Зрњове Воденице, стизало се до “Зотовића куће”, једне од најстаријих кућа у Ужицу, у којој је још за време турскога времена био хан, тј. гостионица. Лево је била Колница, насупрот ње је држао кафану Марко Селак, познати нежења. У ову његову кафану су свраћали радници Колнице, ретко ко други. Даље се преко тадашње пруге уског колосека крене старим Златиборским путем, па се прође поред познате кафане “Златни праг”, која је припадала делу града званом “Вашериште”.
Кафана „Златни праг“ била је власништво Данице – Даце Ћирјанић. Једно време је ту радио кафеџија Драгић Бојовић, а неки Ужичани су сећали као власника некога ко се презивао Гавриловић. У њој су се скупљале киријџије, рабаџије, катранџије и пред рат певале: “Мусолинија за цукина, да нам овце враћа из планина”. До кафане “Златни праг” била је трошарирница, једна код Казкове куће на Царини, једна код стене на Горњој пори. Ту су уписивани кола и стока при уласку у град, а морали су бити снадбевени и билетом.
У свом чланку “Културно споменичко наслеђе Титовог Ужица”, др Живота Марковић је издвојио ову кућу, о чему је писала Ангелина Станимировић у “Ужичком зборнику” бр 19.
Нажалост, данас ова лепа зграда, редак заостали сведок градње из 19. века, убрзано пропада. Крајње је време да се спасе што се спасти може и треба јој дати нову културну намену. Пре него постанемо европски културни народ, јер како је кренуло, кад се то догоди, нећемо имати шта да спасавамо.
