То је брдо на Царини омеђено Глуваћким потоком, Татинцем, Лазовином, Царинским потоком и путем Ужице – Пожега. Почиње од Царинског моста и купастог брега, који је после Другог св. рата пошумљен боровима. По приповедању старих Ужичана, Брег је припадао Мари газдарици у крчми поред главног пута за Београд, преко Татинца.
До краја 19. века овај део Ужица готово да није био насељен. До половине 20. века формирано је приградско радничко насеље досељеника из околних села из Црне Горе, нововарошког краја и из Босне. До 60. година 20. века насеље није било прикључено на градски водовод, нити је имало канализацију. Насеље је тек деведесетих прикључено на јавну расвету.
Фотографије приложила Борица Јовановић.
