Први ужички мозаик је рад сликара Рајка Николића. Постављен је 1954/55 на пасарели, која је повезивала две зграде Народног музеја Ужице. Ова пасарела је уклоњена 1961. године. Кажу да је мозаик спасен и да се чува у Музеју.
Други ужички мозаик налази се на фасади зграде која се налази на јужном делу Трга партизана. Мозаик преставља споменицу 1941. Мозаик је урадио београдски академски сликар Маринко Бензон, према предлошку уметника Ђорша Андрејевића Куна. Заузима 36 м2. Сваки квадрат је плоча, чије камене плочице у спектру од 39 боја приказују ужичку споменицу додељену за жртве града током Другог светског рата. Уметник је мозаик радио у Великој сали тадашњег феријалног дома “Младост”. Кад је завршио, све те једнаке плоче је саставио на згради Трга. Мозаик Споменица 1941. свечано је откривен 28. фебруара 1967. године.
Ужички академски сликар Раде Верговић, кога Ужичани зову Верго, сем што је први ужички филмски глумац (филм Врата остају отворена са Миленом Дравић), својим оргиналним стварањем обележио је ужичку и српску уметничку сцену. Поред слика радио је карикатуру, а са посебном вештином је графички обликовао књиге и новине. Раде није само радио мурале, урадио је и три прелепа мозаика којима је оплеменио простор јавних установа: у “Алфа” банци, јавном простору осигурања “Дунав” и у пошти на железничкој станици.
Крајем 2008. године ужичка Градска галерија покренула је, преко Дирекције за изградњу, инцијативу да се јавни простори декоришу. За реализацију на почетку понуђен је потпорни зид који Галерију повезује са Јокановића кућом за радове у мозаику студената уметничких академија и ђака Уметничке школе.
