Време између два светска рата у црпским варошима, тако и Ужица, најкраће али и најлепше је описо писац Тихомир Р. Ђорђевић:
“Ту у вароши су се срели опанак и ципела, гуњ и капут, фес и шешир, бистри дух и школа, гусле и клавир, народна песма и писана историја, ера и ћифта, наш земаљски производ и европски тговац, Србија и Европа. Ту је снажни и живи дух нашега народа примио накалемке, бојио их својим народним бојама и давао им свој народни карактер.”
У његовој књизи „Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815-1839)“ прикупљена је значајна архивска грађа из тога доба, те и за Ужички округ. Радозналом читаоцу је на располагању мноштво аутентичних писама, одлука и обраћања разних људи и институција тога времена из ужичкога краја.
Ко је био Тихомир Р. Ђорђевић?
Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19.02.1868. – Београд, 26.05.1944) био је етнолог и историчар, професор Београдског универзитета. Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а студирао је у Бечу и Минхену, где је докторирао 1902. године. Написао је око седам стотина радова. Интересовања су му била широка и различита, Детаљно је анализирао живот Срба. Радио је етнографска истраживања живота других народа који живе у Србији. Урадио је низ фолклористичких и социолошких студија не само о Србији, већ и Балкана.
Он није био антрополог, али је први научник који је указао на значај палеонтропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад „Незнано гробље у Жагубици“, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937.
Његова најзначајнија дела су: „Из Србије кнеза Милоша“, „Архивска грађа за занате и еснафе у Србији“, „Зле очи у веровању Јужних Словена“, „Природа у веровању и предању нашега народа“, „Вештица и вила“, „Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању“, „Наше народне игре“, „Наш народни живот“ у десет томова итд.
